Nova Evropa

ubrzavajući njihovo množenje. Kakvo je njihovo dejstvo na ćelije začetka? — Ogledima je dokazano, da pod uticajem tih zraka ženske jajne ćelije raznih životmja, maprimer amfibija, počinju da se dele i bez oplodjivanja, tojest da se množe partenogenetički, Dalje, na isti se način meočekivano otvorio pristup u rešenje uzroka Катстотофомић 12тааја. Хлпасл, da su glavni uzrok oboljenja zraci koji luče obolele ćelie; ti zraci potlstiču ı drušče zdrave ćelije da se preterano razviju, ·stvarajući tako otoke {tumore), karakteristične za strašnu bolest raka. Otuda izlazi prosta pretpostavka, da se štelno dejstvo tih zraka obolelih ćelija daje ukloniti zračenjem obolelog mesta drušim zracima anftagfonistima, Tačnost ove pretpostavke već je i utvrdjena, Tako se zna, da je dejstvo »zrak4, 337« potpuno uklonjenmo ako se oni sudaraju sa zracima talasne dužine 290 (t, |, zracima čija talasna dužina iznosi 290 milijonitih milimetra), budući da se zraci 337 i zraci 290, kao antaSonisti, uzajammo neutrališu, Ovde je zanimljivo napomenuti i to, da su ovi »novi« Živolni zraci pronadjeni već odavna, samo Šlo naučnici nisu to znali, Prosti ljudi, obični seljaci, neškolovani baštovani, već odavno primenjuju pri Бајепји ре!cera jednu metodu, koja se naučnicima činila glupom 1 пеobrazloženom: pre nego što bi se pelcer stavio u zemlju, oni su pravili jedan zarez ma njeđovoj donjoj strani i u taj žljeb stavljali zrno žita, pa tek onda sadili pelcer u zemlju, Danas mi razumemo svu korist ove {kako se nekad činilo, besmislene) metode, i uloga šeničnog zrnca za nas je jasna: odista, šenično zrno zakopamo u zemlju počinje naglo da raste, i njeđov rastući deo izlučuje životne zrake koji deluju na ćelijice žljeba, zarezanog u posadjeni pelcer, koje pod dejstvom tih zraka počinju brže da se dele,

Koliko se već puta dešavalo da su školovani ljudi smatrali obične metode seljaka za neobrazložene praznoverice, a medjutim se videlo da su seljaci, naravno ne logičkim putem već čisto empirički, pravilno shvatili istmu, Narod uvek dolazi u dodir sa bezbroj za njega nerazumljivih pojava, pa je vekovima slicao iskustvo koje se s pravom naziva »narodnom mudrošću«. Od dana pronalaska profesora Gurvića jedva je prošlo devet godina; devet godina nakon pronalazaka Galvanija, Kirija, Pastera, Rentgena, i mnogih drugih, nauka je tek počinjala da primenjuje u Životu rezultate rada ovih naučnik4, Moralo je proći više vremena dok je postepeno postalo jasno, koliko je široka oblast u kojoj se njihovi pronalasci mogu primeniti, i koliko su oni korisni, Šta li će dakle još dati čovečanstvu ove nove mogućnosti, kad se čovek bude naučio da operiše tim snopovima nevidljivih zrak4 i da upravlja procesima rasta razvića živih ćelija? Šta će moći to da da samo u kirurgiji u medicini uopšte? Kada incizija, otvorena nožem kirurga,

311

Ks Ak ee