Nova Evropa
prikaže sve što pokreće čovečje srce; ali ono iskonski muširo u tom nedostaje, usprkos mnogih reči o „деј (Тар), Маројеоп je, kao što je poznato, rekao za Getea: „Voila un homme'; ako «о treba da znači: ,To je muškarac, — onda to nije mnogo tačno, Ali je tačno u smislu: ,xTo je čovek, hom o', Štaviše, da je Gete imao više smisla za ono što je večno muško, ne bi tako savršeno vladao onim što je večno čovečansko, 1 tako je baš nenordijski udeo u Geteovu biću i bio bitan za njegovo delo, njeбоуа najača strana je lirika, a u tome se s njime može meriti jedino — Hajne,« Na ovaj način je, prema Lencu, i na Geteovu slučaju pokazano, da rasna čistota nije neophodni uslov duhovne veličine, štaviše da se neke od njih još većma pojačavaju rasnim mešanjem,
Ovim opširnijim i namerno u izvornom obliku navedenim mišljenima nemačkih učenjak4 utvrdjeno je, da ı za Getea potpuno važe ona tri osmovna postulata moderne Senijologije: nasledna predispozicija, rasno ukrštanje, i nužna psihopatološka nastrojenost. Tako je Gete, baš prema ovim, delimično manje povoljnim osobinama, fipičan predstavnik бепцајпе ljudske vrste, i baš po njima sličan i srodan s ostalim velikim duhovmma čovečanstva,
Dr. Vladan Jojhić.
U
Један одјек Гетеове „Хасанагинице“.
Међу пјесницима такозване »Младе Њемачке« истицао се у своје вријеме и Херинг (МУ ћећп Наг:аб), који је писао под. псеудонимом МИНђаја Ајехја (рођен у Бреслави 1798, умро у Арнштату у Тириншкој 1871). Он потјече из бретонске породице француских бјегунаца, али је био већ посве натурализован у Њемачкој, те се 1815 борио против Наполеона. Забацивши либерално-демократске и интернацијоналне тенденције свога правца, он је — попут романтичара — видио свој идеал у народној прошлости, описујући у својим историјским романима прошлост и природу Бранденбуршке Марке, те поставши тако претечом пјесника који славе своју рођену груду (»Heimatskunst«). Kpai OKO ријеке Хавеле (гдје станују остаци полапских Словена), са меланхоличним језерима ионим суморним небом, омиљеним су предметом његових романа, међу којима и један са граБом из доба Реформације, који се зове: »Die Hosen des Herrn von Вгедож«. Одмах у првом поглављу ових »Чакшира Господина пл. Бредова« налази се епизода, у којој пјесник приказује како жена бранденбуршког угледног племића Бредова у рану јесен излази из свога замка, да попут
236