Nova Evropa

Еајпћојаџ, о4 19. јша 1795) робадјао mnisli mnogih svojih i Geteovih pesničkih »kolega« izričući kateđorični sud, da ove legije »emporem im Gamzen die Sittlichkeit, шта. за ТћеЏеп die Sittsamikkeit,.,.«

Da je Gete znao za ove sudove i prigovore, 1 озеČao »neprijateljski stav« svoje uže i Šire okoline maspram Elegija i sebe sama — kraj sveg uveravanja o protivnom nelih prijatelja, i kraj sve sjajne odbrane Elegija u javnosti od strame Šilera i braće Šlegla —, vidi se najbolje po tome što je uskoro пакао та рофтеђпо da ustane u svoju odbramu, i to pesnički, u elegiji »Hermam i Doroteja« {1796}, stihovima koji počinji:

Also das wire Verbrechen, dasz emst Properz mich begeistert; Dasz Martial sich zu mir auch, der Verwegne, безе 7,.,

Ali »moralni« protivnici nisu popuštali, i pesnik Alksinger (Alximger) bio je sav uzbudjem što Gete poredjuje sebe sa Propercijem d sa Marcijalom; on piše Betigeru (25. marta 1797); »Auch seme Entschuldigumg mit Properzems und Martials Beyspiel ist žšuszerst lahm, da unsere und die Кбпизсћеп Sitten so Samz verschiedem simd, Properz durfte es laut sadem, dasz er eime glickliche Nacht bey semer Freundim zugebracht habe. \đenm aber Herr von Goethe mit seiner Italienischen Miatresse vor dem anzem Deutschland in den Horen dem comn-cubitum eXxercirt, wer wird das billigčen?« Nego, evo šta је mpritome majбоге, ха Geteove savremenike i prijatelje: »Das Aergerliche und Amstoszige liegt micht m der Sache, sonmdern im der Indiмада а! алт Negt es, dasz hier nicht der Dichter, sondern Ает бећешпе Rath, die bestimmte Person, redet umd uns keine Dichtumg, somdern eme wahre Geschichte scheimt auftischem zu wollen ...« To je Dar jasno: niko ne može imati ništa Drotivu same stvari — ljubavi i ljubavne igre —, i ko ne bi rado čitao kako to Propercije slatko i glasno opisuje! Zar nije i Viland davao otvoreno i obilmo opise ove vrste — »ippige Schilderungem«, kako kaže Gospodja Štajn (u onom svom pismu Gospodji Šiler) —, ali sve to »lief đoch zuletzt auf Moral aus«; : опда: »Амећ schrieb er diese Scenen micht vom s ich selbst«, Dakle, u tom бити Јед zec: Geteov бтећ Ћао је, ч očima пјебомћ заугететика, и tome, da piše ono što sam doživljuje,

Нетдет је, povodom Rimskih KElegija, rekao vojvotkinji Lujzi, »Goethe sei in Italienm sehr пл есћ бемогтдеп«, а što se njega samoga tiče, — »ihm aber habe es daselbst angeekelt«. Čisto čovek me bi verovao da to Herder govori, koji je Getea već tako dušo i tako dobro poznavao, te koji Je morao znati da Gete ni ranije nije nikad pisao drugo do omo što doživljuje, pogotovo u svojim lirskim pesmama, 1 Rimske Elegije postale su, kao sve druge linske pesme ovoga pesnika, — kad ih je do-

254