Nova Evropa

сврхама и тежњама, а био је од највећег утицаја тамо и онда када је књижевна култура стајала највише и кретала се смеровима европске и универзалистичке књижевности | (Колар, Ханка, Челаковски, Пушкин, Тјучев, Врхлицки, Чоп, | Прешерн).

Али је занимљиво и карактеристично ово: Гете код Словена није — осим неколико изузетака (Тјучев, Пенчо Славејков) — вршио утицај целокупном својом индивидуалношћу и укупним својим уметничким икњижевним стварањем, већ само с неколико својих творачких особина, и са неколико својих књижевних дела. Заштог — Дилтеј (ОШ ћеу) каже: »УМетејећеп 451 Selbstdarstellumg Чез Геђепз шп ипз« (»Разумети, значи приказивати своје властито доживљавање«). У том смислу, ми можемо право разумети (»пасћетјеђеп«) само оно што потенцијално већ постоји у нашој душевној структури и ступњу интелектуалне зрелости; а то вреди и за уметничке вредности и њихово примање. С тога ће нам гледишта бити понајасније и продирање Гетеа код Словена, пут његова духа и његове уметности код Руса и Пољака, код Чехословака, и код Југословена. Тако например постоји чињеница, да код Руса и Пољака, у сентиментално доба »чувствителног« субјективизма и индивидуализма, са главним јунацима срца и маште у животу и литератури, живи и утиче само Вертер-Гете, и то најчешће удружен са Русо-ом; исто тако налазимо бројне трагове вертеровских мотива и расположења и стила у руским приповеткама из времена Карамзина и Жуковског, или код Пољака Кропинског, Бернатовица, и Мицкијевића. Тако је и постао Вертер за Русе и Пољаке типичним представником романтичног индивидуалистичког утопизма, баш као и Карл Мор или Дон Карлос. Сад ћемо разумети и зашто исти Вертер није оставио дубљих трагова код Чехословака и Југословена, односно зашто је на њих утицао тек на читаво столеће касније, и то у оквиру шопенхауеровских расположења; зато што ту није било за Вертера друштвених и психолошких предувета: препородитељска елита још је имала пречих послова него да брине вертеровске бриге и јаде. Тако налазимо код Јужних Словена слабога трага вертеровштине тек под крај 19. века, код Ивана Вазова (»Под игото«) и Ксавера Шандора Ђалског, који се уопште развија под јаким утицајем појединих Гетеових дела.

Али сад ћемо разумети и то, како је побуђивао и трајно задржао пажњу и интересовање код Словена, кроз све време од самог свог уласка међу њих па до данас, лиричар Гете, и то нарочито као генијални мајстор и подражавалац песама и балада у духу и стилу народне поезије. И занимљиво је, да се готово у свим епохама и свим словен-

259