Nova Evropa

Mesto političkog pregleda. | · Smrt Aristida Brijana,

Posle Framcuske, Brijam je sigurno mayjviše zadužio Jugoslaviju, Zar nije on donekle jedan od tvoraca Jugoslavije? Bez solumskog fronta, koji je on svim svojim silama podržavao, rat, a s njim i sudbima naše zemlje, mogli su da krenu posve drugim pravcem, Oni koji su se često s mjim sastajali, i pratili njegovu dugu karijeru, znaju da je om, 1 u sreći i u nesreći, ostao iskremi prijatelj našega maroda, Kad je mposledmji put ostavljao Žemevu, rekao je na stamici: »Želim da Jugoslavija učini za mir ma Balkamu ono što Francuska čimu za evropski mir; radi se o tome da se to shvati i da se hoće«, Zato će uspomena ma Brijana ostati zauvek utisnmuta u našim srcima; a svoju zahvalnost pokazali smo još za života, davši mu titulu počasnog gradjanina Beodrada i nazvavši po mjemu jednu od prestomičkih ulic4, i

Teško bi bilo pokušati da se definira ličnost Brijanova, Jer me postoji, takoreći, diskretnije mi složemije ličnosti, Intelektualca se obično sudi po mjegovim pdusanim delima, Ako se Brijana sudi po njegovim prigodnim govorima, lako mu se može učiniti nepravda. Samo posmatrajući mjegov unutrašnji Život, ı ispitujući njegov mulicaj na javno mmnemje, može se dobiti približno verna slika ovog odličnog državnika. Tri su flavne osobine vodile Brijanovu političku akciju: razum, 10jalnost, i rečitost, Sve časti i sva odlikovanja om je postigao svojim ličnim talemtom. U početku svoje karijere, on nije imao uticajnih patrona — kao što je to bio slučaj sa Valdek-Rusoom, Poenkareom, ili Tardjeom; izašavši iz usamljenosti, om је роšao putem avanmturističke karijere, koja je očeličila njegovu energiju i obogaftila mjegovo iskustvo, Om nije sakrivao svoje skrommo poreklo i rado je slušao »čovelka ulice«, On nije voleo ukočene doktrme.i uvek је zadržavao svoju ravmodušnost, To mu je davalo mogućnosti da posmatra · polkretnu realnost fakata i stvari, To je takodje objašnjavalo komtradikoije u koje su ga dogadjaji povlačili; on koji je nekad zagovarao generalni štrajk, pred svoju smrt je bio apostol medjunarodnog mira, Brijan se kolebao izmedju idealizma i realizma, izmedju socijalnog prevrata i diplomatske alcije, izmedju poretka u narodu 1 рофтатја proletarijata,

Sa poniženima i razbaštinjenima Brijan je шуек duboko saosećao i uvek za mjih nalazio koju ljubaznu reč, U svojim člancima. objaivlijenim u sem-nazerskom »Ouest rćpublicain« i u pariskoj »Lamterne«, kao i u govorima održamim pred Društvom

281