Nova Evropa

Prednje »velebne misli« G, Perea u pariskom dnevniku zabeležio je, s očiglednim negodovanjem, dopisnik zagrebačke revije »15 dana« — »{ie.)«, u broju od 15, aprila (str. 119), pod naslovom: »,Drang nach Ostem', zagrebačka proslava Goethe-a, i ,Paris-Midi'«,

Uskoro zatim, francuska revija koja izlazi u Pragu „Еигоре Сепггате« (и svome broju od 30. aprila) donela je opširan prikaz Geteove Proslave u Jugoslaviji iz pera svoda zagrebačkog dopisnika, prolesora Varni je-a (Е. Х/аттет), род пачјогот »Соефће еј јез Yougoslaves«, koji ističe ćlavne momente Proslave u Beogradu i Zagrebu, pa dodaje: »Neke od tih ceremonija pouzdano bi zabavile i nasmejale vajmarskog filozofa, Bilo je tu dobrih i osrednjih stvari, a mi politika nije bila nažalost uvek ојашпа«, Ovaj prikaz zabeležio je zagrebački »Obzor« u svom podlisku {od 17. maja), pod naslovom »Neodčelkiv ani epilog Goethe-ovoj Proslav i«, dovodeći 8a u vezu sa ranijim uvodnikom u »Paris-Midi«, te spominjući ujedno još jedan neukusan mapadaj, u majskom broju službenog organa »FIDAK«-a, »Le Jourmal de Poilus dOrient« u kojem se jedan anonimam pisac (potpisan sa »A, B.«) osvrće na Proslavu u Zagrebu radi Društva Prijatelja Nemačke koje je tada osnovano, konstatujući da »niti nove germamnofilske organizacije u Zagrebu drži Nemački Konzulat«, i da se »Nemački Poslanik u Beogradu požurio u Zagreb, da na licu mesta imspicira rad svojih namesnik4«, Podlistak nu »Obzoruc potpisao je »H«, pod kojom šifrom, kao što Je poznato, piše G. Dr. Ivo Hergešić, jedan od najboljih jugoslovenskih poznavalaca francuske kulture i književnosti, koji ujedno u zagrebačkom Francuskom Institutu vrši tajničke poslove, Ovde saznajemo i tajni smisao političkih aluzija u uvodniku »ParisMidi« i »L' Europe Centrale«; izgleda, naime, da je bečki delegat PEN-kluba, G, Krajc (Jeremias Kreutz), mače poznati pacilistički pesnik i romamopisac, u svojoj zdravici na intimnom banketu PEN-kluba {u oči Geteove Proslave u Zagrebu) rekao, medju ostalim, da »carinske ograde i političke protivnosti čme Evropu neprohodnim predelom (eine recht bruickenlose Gegend)«, pa je G. Varnije u tome uočio bauka-»redivivus«-a »Drang nach Osten«, G, Hergešić očigledno osudjuje ovako pisanje francuskih javnih radnik4 o Jugoslaviji, zastrašen opravdano da bi se njime mogao kompromitovati mnogogodišnji sistematski rad na zbližavanju sa Francuskom i njenom kulturom,

Medjutim je G, Varnije, da bi stvar bila još jasnija, istupio i u Zagrebu s jednim intervju-om o »Francusko-hrvatskom kulturnom zbliženju« {u »15 dana« od 15. maja, str, 158/9), u kojem se nalazi i ova izjava:

387