Nova Evropa

У ствари, организација »Уједињење или Смрт« није била терористичка, — била је нацијонално-револуцијонарна. А револуцијонизам, којим је обележена, проистицао је из њена циља: да ће се нацијонално уједињење моћи спровести само с помоћу рата, што ће рећи кроз борбу и крв. И ишло се затим, да се српске народне масе, како оне у границама Србије тако још више оне ван њених граница, спреме и приуготове и физички и ментално за ту борбу. Ни ратне радње, ни ратне припреме, не носе собом карактеристике благости и културности, бар не културности у обичном смислу тога појма. Али зато, оне не морају бити терористичке. Чак, код нацијоналистичких организација, нарочито код оних које имају да раде ван граница своје државе, а међу својим сународницима, искључен је тероризам, — тим путем не добијају се присталице за нацијоналну борбу. Да ли би се и могли врбовати добровољци из покрајина ван Србије, за борбу ин у Македонији и у ратовима које је Србија водила, насилним путем и путем терора Да ли би се уопште могли задобијати присталице за заједнички рад, за рад који је проистицао из једне идејне замисли, путем терораг — Зацело не. Не може се додуше спорити, да ратови, и оружане борбе уопште, не стварају људе салонских манира и поетских изражаја у опхођењу; окрутност, неуглађеност, нервоза, и други незгодни атрибути, неизбежни су пратиоци бних који оперишу оружјем. Али, то доносе ратови и оружане борбе собом, па је и рад свих официра и војника свију ратујућих држава обележен више-мање суровошћу и некултурношћу, поготово у односу према становништву, које се у рату лишава својих уобичајених права, као што су поштовање туђе својине и слично. При свем том, потребно је добро разликовати, те уочити разлику између терористичких и нацијонално-револуцијонарних метода и организација. Тероризам се јасно огледа у рушењу вагона у којима седе невине жртве, те које неоправдано страдају, — тај тероризам је последица политичке акције, и творци таквога тероризма не питају ко је крив и ко ће бити жртва: њима требају жртве, и они врше убиства, свесно и са планом, баш зато да би путем тероризма постигли своје циљеве. Тим средствима и таким идејама није се служила организација »Уједињење или Смрт«; она је била нацијонално-револуцијонарна, и то — можда се сада може лакше рећи и видети, када смо две деценије удаљени од њена постанка, — са много романтичних примеса. Али далеко од тероризма.

Чед. А. Поповић,

пуковник у пензији.

414