Nova Evropa

гаћпоб обНста, Казт:је је оуаке »Hrvate« i literarno ovekovečio Šiler, kao što je poznato, u svom »Valenštajnu«, Sam Gete, pišući one svoje stihove u »Faustu«;

Nichts Bessers weiDl ich mir an Sonn- und Е elertagen, Als ein Gesprašch von Kried und Kriegsgeschrei, VWenn hinten, weit, in der Tirkei,

Гле Уб ег аш! елапдег зоћјабеп —

verovatno nije slutio koliko su ti »narodi« srodni sa »Могјаcima« i sa Dplemenitom nesrećnom liubovcom Age Asan-Age, koja mu toliko beše za srce prirasla.., Zanimljiva bi bila, u tom pogledu, i prepiska Halera, Herdera, i ostalih Geteovih prijatelja i poznanika iz onoga doba, sa Fortisom i njegovim dalmatinskim prijateljima i obaveštačima, jer nije isključeno, da je ponešto o njima doprlo i do uha Geteova, prvih vajmarskih 50dina, o čemu bi se možda još moglo naći traša...

*

U sledećem, donosimo još kratak članak, iz pera Jednog slobodnog zidara, o Geteu kao slobodnom zidartu

М. с. Gete kao slobodni zidar,

Jugoslovenske slobodnozidarske lože postarale susedaioneo stogodišnjici smrti Geteove odadu doličnu poštu slavnom svom bratu,

Gete je pristupio slobodnozidarskom savezu godine 1780, i bio primljen 23, juna te godine u vajmarsku ložu »Amalia«, Nije bez interesa za nas, da je gotovo u isto vrijeme (1775), po бгоfovima Ivanu Draškoviću i Gjuri Nickom uvedeno masonstvo u Hrvatsku, te utemeljena — na sastanku u Brezovici — prva velika loža, Gete je ostao vjernim članom svoje lože do kraja svog života, a pripadnost njeđova masonstvu našla је izravnog izraŽaja i u jednoj česti pjesničkog mu rada (pjesma »Sym bolum«: »Des Maurers Vfandeln, es Sleicht dem Leben,..«, i druge), Napose treba tu istaknuti i бтапфјохпо пјебоуо зротелslovo povodom žalobne ložinske komemoracije Vilandove (dne 18, februara 1813; »Zu briderlichem Andenken Wielands«).

Godine 1830, proslavila je Loža, u ofsutnosti bolesnog pjesnika, pedesetgodišnjicu Geteove pripadnosti slobodnom zidarstvu. Kod ove prilike rekao je starješina lože (Kanzler Friedrich von Miiller) u svom govoru, medju ostalim: »Ako je najplemenitijom svrhom slobodnozidarskog bratstva budjenje i širenje čisto čovječanskih načela, harmonični razvitak i usavršavanje duševnih sil4, u jednu riječ humanitet —, ko je ovu svrhu

547