Nova Evropa

strijskih i trgovačkih рофћуата, tehničkih otkrića, sve to moćnijih mašin4, geografskih istraživanja, kolonizovanja i ekonomskih izrabljivaпја, и пјебоуој #епдепс! da ustupa prvenstvo znanstvenim i praktičnim studijama nad spekulativnim i humanističkim, u razvoju i u proširenju ustupljenom odmaranjima i društvenim igrama, onome šio se nazvalo spori, od bicikla do automobila, od ladjicš i jahta do avijon4, od boksa i od futbala do skija, koji su se svi na različan. mačin zaverili da uzmu i odviše širokog učešća u dnevnom radu i u interesovanju, u probudjenju i zanosu telesnom, omalovažavajući naporedne delove inteligencije i osećanja,«

Tako se stiglo do momenta Када su ti elementi prvih i pravih snaša prešli u preteranosti, kad se od elementarnih duhovnih snag4, od religije slobode, liberalizma, i romantizma, prešlo u demokratiju, socijalizam, i komunizam; iz romantizma u pseudoromantizam, iz akiivizma u futurizam, rečju — u sadanju našu zabludu, u kojoj Kroče ocrtava karakteristike druge Evrope, za razliku od one koja je, uglavnom, živela pre 1914—1918, Evrope bogate i uredjene, cvetajuće lakim i blistavim životom, u kome je sve bila harmonija, ugladjenost, i vedrina, Ali ono što Kroče ne može da prizna — ispod toša je života klijala i klica raspada, rasklimanosti i truleži, i ta civilizacija nosila je u sebi sve osnove bolesti koja se tek s Ratom i posle Rata definitivno pojavila na vidik, Kroče oseća duboku razliku koja razdvaja ove dve Evrope: onu sjajnu i ovu sumračnu; onu punu života i vere u život i ovu sa nepoverenjem u Život i melankoličnu, u kojoj se stiglo dotle da se ne veruje više ni u Jednu veru; u kojoj se veruje još jedino u nekaki aktivizam, koji nije smisao pravoda rada, već sredstvo da se prekrije stvarnost, bez ideala i bez cilja. Sva dinamika, sav taj aldtivizam današnjice, u kome novi filozofi životne energije hoće silom da otkriju i svu lepotu naše današnjice, poneli su uglavnom klicu iz stoleća koje je dalo impulsa više nego i jedno drugo stoleće slobodi i materijalnom razvoju; ali koje nije uspelo da stvori ravnotežu izmedju svojih kvalitativnih i kvantitativnih snag4, usled čeđća je i Чобро до оуоба Чапазпјеба kaosa, u kojem је sve nerazumljivo, te u kojem je religija slobode završila time da se pojam o svakoj slobodi izgubio, a progres postao besciljno jurenje za pronalascima, koji su davno već izgubili svaku vezu s naukom i razumom, rušeći postepeno baštinu Devetnaestog Stoleća.

Guljelmo Ferero, koji je polazio s druge tačke, te crpao sa suprotnog izvora XIX Stoleća, vidi jasno u čemu je stvar, u svojoj najnovijoj kmjizži »Konac Avantura« (>»La fin des aventures«, 1931), neostajući pritome geteovski hladan kao Kroče, već uživljavajući se u samu stvarnost. On oseća. da su »sve tragične suprotnosti savremenoš evropskog duha samo konzekvence suprotnih religija iz kojih smo nikli«, Savremena

397