Nova Evropa

ногу у обући, ви ћете их једва наћи. Гледајући у масе, запажамо разне сталеже: пре свега, сељанке, с белим марамама на глави, онда служавке, пиљарице (које представљају једину приватну трговину која још постоји), домаћице које не раде ван куће, чиновнице задруга, итд.. Онда долазе фабричке раднице ... Многе иду гологлаве, друге носе на глави црвену револуцијонарну мараму. Затим долазе елегантне жене разних врста и типова. . « Што се тиче мушкараца, ту се могу запазити чизме, плаве блузе, и кожнати капути мужика; обично одело по свим европским градовима, са меканом кошуљом и више мање лепом краватом, — то је одело велике већине, »сасвим као код нас«. Уз то, многи мушкарци носе т. зв. руске »рубашке«, чисто беле кошуље са црним кајишом, веома згодна изгледа... »Жилет« је на путу да уништи традицијоналну руску браду; он је, уосталом, »аутохтон«, израђен у совјетским фабрикама. Од десет грађана девет су обријани, и сва војска. Да ли услед квалитета жилета, или из нехата, већина лица су лоше обријана; »то је неко прелазно стање од Средњег Века американизму, које уједно може да послужи као симбол савремене Русије...«

Иза првих импресија, наш путник излаже основне друштвене принципе комунизма, који су довољно познати, па их нећемо овде понављати. Уосталом, много се тога може наћи и прочитати у свим књигама странаца о садашњој Русији. Један од тешких момената у животу радника и службеника, то је годишњи суд и критика, којом се приликом води јавна дискусија о свакоме, што наравно ствара, у многом случају, атмосферу неповерења, злобе, и пакости.

О планској индустрији и трговини, аутор даје тек најобичнија обавештења. Занимљиво је ипак што каже о посети једној великој фабрици: »Ми налазимо — рекли су директору француски инжинири наше групе — да су ваше машине за дивљење, али у фабрици влада такав неред да рад и здравље радника морају подједнако страдати. — „Тачно запажање, одговорио је технички директор са највећом мирноћом, „али нажалост — неред, то је наша нацијонална болест... .« Петогодишњи план, и друге колосалне мере Совјета, имају у виду несамо набавку машина и стварање огромних фабрика, несамо искорењивање остатака прошлости, и нарочито моћних покретача индивидуализма и ситно-буржоаске инерције, него и борбу до истраге са руским и донекле словенским нацијоналним цртама — нехатом и непажњом (»јавашлуком«). Г. Шрајбер види у овом највећу запреку успеху Пјатиљетке. Друга важна запрека, коју нису могли предвидети бољшевици и која не зависи од саме Русије, то је светска криза са свим њеним особинама и последицама. Још би се могла појавити и крупна запрека какве велике контрареволуцијонарне

489