Nova Evropa

Knjige ı listovi,

Dr, Sitona-Vatsona „Revizija Ugovora i granice Madžarske” (London, 1934).

Ovih dana primili .smo knjižicu {na engleskom) pod gornjim naslovom, koja je u stvari — kako sam pisac u kratkom preddovoru kaže — proširenje dvaju njegovih člamaka, od kojih je jedan {»Problem Revizije i Sloveni«) izišao u julskoj svesci пјебоуе »ЗЈауотс Кемем«, а ги (»Ртобјет Кеутаје Џбомога 1 gdramice Madžarske«) u julskoj svesci »Internatlional Alfairs«, pošto da je prethodno — u vidu predavanja — pročitao u londonskom Institutu za Medjunarodne Poslove (»Коуа! Institute of International Affairs«, — vidi »Novu Evropu« od 11. aprila 1928). Pisac skreće pažnju čitaocima, da je ovo »tek pokušaj uvoda u jedan ogromno komplikovan predmet, i ujedno poziv ma oprez od: jedne propadđamde koja nije odviše skrupulozna«, Usled složenosti predmeta, kaže pisac, nije lako prosečnome čitaocu, pa ni prosečnome političaru, uočiti sve ciljeve i sve zasede što ih om u sebi krije, te dalekosežne posledice koje bi povukla za sobom revizija, kad bi jedared do nje došlo; većina evropskih država bila bi u nju upletena, i odnosi izmedju naroda i sila, velikih i malih, iz temelja bi se preobrazili. Zato, iako nije u načelu za stopostotno održanje svakog ugovora, SitonVaitson opominje pozvane da, u ovom slučaju, dobro razmisle pre nego što se upuste u move političke avanture, a za педоуо по upućene daje pažljivo prikupljen i sistematski sredjen materijal koji će ih obavestiti o čemu se radi,

Odista, niko nije pozvaniji od ovog učenog ispitivača i poznavaoca prilika u Srednjoj i Jugoistočnoj Evropi, i nezavisnogS političkog mislioca i pisca moderne istorije, da donosi sud i daje obaveštenja o ovom predmetu. Pogotovo nama Slovenima, kojih se pitanje revizije u prvome redu tiče, To, uostalom, nije ni potrebno naročito maglašavati pred čitaocima »Nove Evrope«, čiji je on stari znanac i učitelj u medjunarodnoj politici, Hteli smo zasad samo da s nekoliko reči zabeležimo pojavu ove nove studije Sitona-Vatsona, zadovoljni što će i oni medju nama koji su u poslednje doba bili skloni da vrte Slavom kad bi se povela reč o ovom oprobanom prijatelju našeđa maroda uvideti, da je on uvek dosledan sebi i svom uverenju, i da da ništa neće odvesti s puta kojim je pošao još pre pola veka a koji je dobrim delom sam pomođšao raskrčiti,

__|—

96