Nova Evropa

предсједника Карнегијеве Фундације за унапређење одгоја, који се родио у Калифорнији од југословенских (а не од талијанских, како је погрешно писала америчка штампа) родитеља, те чије је име у старом крају било »Зуцало«.

Претпостављам да »Saturday Evening Post« цијени учешће Америке у Свјетском Рату. Стотине хиљада нас усељеника из Јужне и Источне Европе било је у том рату на страни Америке. Једини човјек који је за свој удио у томе рату примио двије конгресијоналне почасне колајне (највише војничко одликовање С. Д.) бијаше Југословен, капетан Луј Чукела. Два друга Југословена, Алекса Мандушић и Јаков Мештровић, примише такођер почасну конгресијоналну медаљу, потоњи након своје смрти (нарочита ратна лађа Сједињ ених Држава донијела је конгресијоналну почасну колајну породици Јакова Мештровића у Боку Которску, одмах по свршетку Рата).

Али доста је тога. Казао сам довољно да »нишан« »Saturday Evening Розф«-а о имигрантима из Јужне и Источне Европе направим смијешним. Може ли ико рећи, да ми нисмо допринијели наш дио изградњи Америкег Ја бих рекао, да смо ми извршили више од нашег дијела. Моји су сународњаци били, на мало и велико, радници, продуценти, и ствараоци у најважнијим индустријама земље. Опћенито говорећи, ми се нисмо бавили финансијским спекулацијама и израбљивањем нама сличних људских бића; па ми стварно и не имасмо учешћа у лому од 1929 године и друштвеној катастрофи која је слиједила. Може ли исто рећи Г. Лоример за своје пријатељег Ми бијасмо превише заокупљени радом да бисмо спекулирали. Стога, са данашњег стајалишта Америке, ми сачињавамо једну од најважнијих и најконструктивнијих секција њена становништва.

Г. Лоример, са својим »Забитфау Буептб Post«-oOM и нарочитим смислом за вриједности, могао би привремено да получи да се један дио мога народа осјети непожељним у Америци, инферијорним испред америчких социјалних ргалности; он може да их толико озловољи да се поврате у стари крај, или да почине самоубијство (што не мали број и чини у овим временима), али све више нас почиње осјећати, услијед наших великих стваралачких постигнућа овдје кудагод погледамо, да је Америка исто толико наша домовина колико икога другога, да смо ми нови Американци, синови и кћери индустријске револуције, те као такови постајемо све то свјеснији и наших дужности и наших права овдје.

Истина је, како истиче Г. Лоример, да се неки моји суусељеници и њихова овдје рођена дјеца одају злочинима; али, у највећем броју случајева, то треба приписати осје-

328