Nova Evropa

Кајбе i listovi, Vatsonova „Istorija Rumuna“,

(A History of the Roumanians« by R. VW. Seton-Watson, Сатађлаве University Press — 1934.)

Na nekih 600 stranic4 velikog oktava, sa šesnaest dobro izabranih ilustracija (pozajmljenih iz bogate zbirke istorijskih portreta i slika Rumunske Akademije) 1 једпот ртебедпот zemljopisnom kartom, u izdanju odlične kembridžske Sveučilišne Štamparije — koja je od Rata naovamo izdala već čitav niz značajnih studija o Istočnoj i Srednjoj Evropi {medju kojima »Političku Istoriju Poljske i Rusije od 1447 do 1796« od R, N. Bena) i poimence o Rumuniji i Rumunima [{tako, odličnu knjigu L L. Evansa »O agrarnoj revoluciji u Rumuniji«, ı diplomatsku studiju V, G, Ista—East— »O ujedinjenju Moldavije sa Vlaškom, 1859«) —, izašlo je sada novo krupno delo Dra, Sitona-Vatsona: »storija Rummuna, od rimskih vremena do dovršenja ujedinjemja«, »prvi pokušaje — kako sam autor kaže — »jednog britanskog pisca da da potpun pregled rumunske povesti od njenih tamnih početaka pa sve do ostvarenja narodnog jedinstva u naše dane«. Ne strahujemo da ćemo učiniti krivo ni istoričarima drugih nacija, uključujući tu i same Rumune, alto зе usudimo reći, da Je ova nova knjiga пајбојеб živućeg poznavaoca Srednje Evrope, skupa sa bivšom Austrougarskom Monarhijom i njenim susedima, zasad poslednja reč o rumunskoj istoriji, kazana sa simpatijama za predmet a ipak nepristrano ı bez straha od odgovornosti za iznesene činjenice i izrečene sudove; pa je pouzdano, da će je kao takovu primiti i oceniti i svetska kritika, a naročito rumunska javnost i rumunska. nauka.

Siton-Vatson je, kao što је poznato, prolesor istorije Srednje Evrope na londonskom Univerzitetu, pa je i ova knjiga izašla iz predavamja što ih je — posle Rata — držao pred svojim slušaocima, a onda neka objavio i u časopisima, Jedan važan odeljak iz knjige, u prvobitnom obliku, donela je пјебоа »Slavonic Review« još godine 1924 (и svojoj decembarskoj svesci): »Erdelj u XIX. stoleću«. I sad je povesti erdeljskih Rumuna mposvetio naročitu pažnju i dao važno mesto u knjizi, U svom kratkom ргедбоуоги, pisac „kaže:

»Razvitak rumunski zadržavan Je i sprečavan kroz mmogo stoleća uplitanjem moćnih susednih državi, na jugu, na severu, i na zapadu; zato je naročita pažnja obraćena odnosima obeju kneževina (Moldavije i Vlaške) prema Turskoj Carevini, prema Ugarskoj, i prema Rusiji, a u novije vreme ulozi Rumunije u Istočnom Pitanju, Više svega, medjutim, obradjen je problem Erdelja, budući da je u njemu 'hljuč za pravilno

331