Nova Evropa

у ХУШ веку, дао Луј ХУ: »У мојој особи«, рекао је он, »садржан је суверени ауторитет; мени саму припада неподељена, независна, врховна законодавна власт, из мене произилази цео јавни поредак чији сам ја врховни чувар; мој народ је једна целина самном, — права и интереси нације... почивају искључиво у мојим рукама«.

Од часа кад је фашизам дошао на власт, настојао је да организује Државу саобразно са својом доктрином. Његово дело које је, деломично, извршено у оквиру старе државне организације, и користећи се тим оквиром, извршено је постепено и по разним методама. Једва заснован, у 1928 години, стварањем фашистичког Великог Већа и добровољне милиције за народну заштиту, фашизам се потпуно развио тек после 1925. Основни закони, путем којих се извело преображење Државе и њена нова организација, јесу они од 24. децембра 1925, о надлежности и прерогативама Шефа Владе, од 31. јануара 1926, о компетенцији егзекутивне власти да обнародује јуридичке одредбе, и закони о реформи политичког представништва од 2. децембра 1928, и о организацији и надлежности фашистичког Великог Већа од 9. децембра исте године. Према вишекратним изјавама Мусолинија, ово дело још није завршено, јер је фашизам, наводно, стална револуција. Нова организација Државе пореметила је цео систем јерархија: избор управљача не врши се више одоздо, путем народне воље и гласања оних којима се управља; само "шефу, »Дуче«-у, или његовим изасланицима, припада право избора и отпуштања свих особа које врше неку јавну функцију. Органи којима је устав Краљевине био дао законодавну функцију, Парламенат и Сенат, изгубили су свако право иницијативе и контроле; њихови чланови, које стварно именује Влада и који су подвргнути строгој дисциплини 'Странке, могу вршити свој задатак само уколико га »Дуче« одобри и у границама које он одреди. Предност егзекутиве у локалној администрацији осигурана је путем права које Влада има, да поставља и опозивље начелнике и »већнике« свих опћина, који сада врше функције које су некад вршили · начелници, већа, и муниципални савети. Наместо покрајинских изборних представништава дошли су »президији« и »ректорати«, које именује Влада и који су, као и начелници, подвргнути контроли префеката којих је власт проширена и појачана. Све остале локалне установе стављене су под јарам егзекутивне власти и поверене државним функцијонарима, или лицима које бира Влада или префекти. И само правосуђе постало је функцијом која је подвргнута вољи и хировима Егзекутиве; гаранције које су биле дате судијама, да им се осигура независност, тешко су погођене правом које је дато Влади да судије може сваког часа отпустити, чак и

374