Nova Evropa

виду контроле његова рада. Контрола у овоме случају треба да је нарочите врсте, разликујући се од обичних облика у којима се она врши. Народни посланик нема над собом »претпостављеног«, који би контролисао његов рад, јер: се рад народних посланика мора да обавља, такорећи, пред очима целог народа, и то на начин да ту нема места ни за каква погађања, тајна споразумевања, и слично. Да би се ово постигло, за то треба да се воде стенографски записници несамо у заседањима народне скупштине, већ и у заседањима свих скупштинских одбора, чиме ће бити омогућено да се прати рад сваког појединог народног посланика, да се суди и о његовој добронамерности, и о његовој спретности у спровођењу оних начела која он брани. Сви ови записници треба да се штампају и шаљу свима самоуправним телима и јавним библијотекама, како би били приступачни свакоме ко се за то интересује. Овако публицирани записници представљаће први — али не и једини — предуслов за контролу рада народних посланика. Ради ефикасности контроле потребан је још и други предуслов, а то је слобода критике. Судити о раду народних посланика — право је сваког грађанина у држави, те баш у овоме праву и лежи оправ“ дање тражења да се објављују записници свих заседања у којима учествују народни посланици. Оно на чему они раде, тиче се свију, и никоме се не сме забранити да има о томе своје мишљење и да га износи, јер мислити и износити своје мишљење, то је природно право човеково, исто онако као што је право дисати и хранити се. Широки кругови сигурно неће читати све дугачке записнике, па ће њихову садржину у краћим или дужим извацима објављивати углавном штампа, доносећи уз то своје коментаре поводом расправљаних питања; коментарисање ће бити у једним случајевима повољно, у другим неповољно, према назорима самих писаца, односно оних читалаца чије назоре дотични писци заступају или на које они желе да утичу. У свему овоме може и мора да буде допуштена потпуна слобода, јер народни посланици, и поред њихове најбоље воље, нису непогрешиви, па иу њихову раду, као што у сваком човечјем раду, може бити мана, на које је добро да се скрене пажња ма и од стране оних који стоје ван парламента. Свакако ће критика, макаква била, стално потсећати народне посланике да се налазе под посматрањем многих очију, па је ово најбоље јемство да ће они избегавати сваку неопрезност или непромишљеност у своме раду. |

Али, при свој слободи критике, ту треба да има два ограничења која се морају најстриктније изводити. Прво је, да се критика може тицати само суштине рада народног посланика, а никако његове личности. Кад се критикује го-

104