Nova Evropa

| Нова Европа

Књига ХХУШ. Број 12. 26. децембра, 1935

Liga narod4 u borbi 5 Апи-Еугорот.

Kada je, ravno pre deset godin4, Musolini — pripremajući otpor u nekoliko pravaca — predvidjao rat za godinu 1935, on se nije prevario, lako to nije bio rat koji on danas vodi, njegova tadanja nagoveštanja (poput onih njeđova mislenog pandana, Osvalda Špenglera) podudarala su se potpuno sa predvidjanjima, da će godine koje mi danas proživljujemo biti konačne godine evropske duhovne i političke istorije, Na tadanje pretnje rimskog diktatora, Zapadna Evropa odgovarala je smeškom i porugom, uživajući bezbrižno bogati plen Velikogča Rata i neobzirući se na stalni porast sveopšteg8 nezadovoljstva, Pariz je u tome pravcu prednjačio ispred svih pobednik4 iz Velikoga Rata, a s njim i za njim išle su sve vladajuće i vodeće klase u svim državama koje su imale sreću da izvuku pobedu iz zakrvavljenih pandža sudbine. U Parizu se tada, u tim godinama, zabavljalo i uživalo, ı zaboravljalo na ceo jedan složen sklop problem4, čija se razjedinjenost i pocepkanost tada još pričinjavala slabom i nemoćnom za bilo kakav otpor, Medjutim, nezadovoljstvo je postajalo kronično, i ono se širilo neobično brzo, obuhvatajući konkretne oblike jedne destruktivne opasnosti, Musolini je, u tome sklopu opšteg nezadovoljstva sa rezultatima pobede, bio prvi koji je negodovanju dao oblik političkog sistema i političke doktrine, Za njim je sledila nemačka nacijonalsocijalistička revolucija, kao i ceo niz sličnih sistema, koji su svi proizilazili iz istoz nezadovoljstva pobedjenih. Slučaj Musolinijev teži je, ukoliko proističe iz sredine jedne zemlje koja je učestvovala u Ratu i u pobedi, te čija je cela istorijska osnova bila povezana sa mirom koji je doneo slom izvesnih političkih komponenata, koje su prečile raniji talijanski narodni i državni razvoj, Njegov Je slučaj bio upravo sudbonosan za ceo татуој апш-еугорзке 1: protu-demokratske ı protu-liberalne akcije, koju je savez nezadovoljnih poveo protivu osnov4 i princip4 mira: fašistička dtalija stavila se na čelo pokreta opšteg nezadovoljstva u Evropi, koji je neminovno morao da izbije u rat, Ove su istine opšte poznate, Ali se bez njih ne može jasno postaviti problem sukoba koji danas besni izmedju Anti-Evrope i Lige Naroda,

377