Nova Evropa
реакције. Пажљив совјетски читалац памтио је карактеристику прилика у којима је живио Пушкин и умио је да реконструјише политичку атмосферу онога доба, без потребе да рује у запрашеним књижуринама старине... А службени критичар трудио се из све снаге да у Пушкину пронађе и прослави»хармоничну лично ст«, политички реализам његова ума, »надкласни карактер његова генија«. Широки кругови радне интелигенције, међутим, те обични радник, приватни намјештеник, и село, — сви они у Пушкину воле оно што је највећа врлина овог уистину народног пјесника, а то је његов унутарњи весели демократизам, који живо одговара у револуцији пораслом осјећају њихове социјалне вриједности; они уживају у искрама дубоко-човјечног социјалног односа Пушкина према свијету, које је он тако расипно трошио у својим дјелима. В. Александрова.
(С руског рукописа превео Н. Ф.)
Пушкинизам у Руса.
Пушкин је један од оних ријетких писаца који су стекли признање још за живота. Додуше, ни његови савременици нису били у стању да потпуно схвате многострано значење Пушкина, и њихово се признање ограничавало на уздизање естетског уживања и умјетничких врлина: они су са насладом читали његова дјела, али нису знали да се пред њиховим очима из темеља реформира руска књижевност крчећи себи нове путеве, који ће ју довести до бујног процвата и донијети јој свјетску славу. Можда је тек трагична пјесникова смрт дала подстрека и критици и друштву у Русији да и другим очима погледа на његово стварање, да дубље завири у његову суштину, те уочи његове изворе и наслути посљедице. Али се овај процес развијао доста полагано, и можда тек »након чувеног говора Достојевског (на свечаном открићу Пушкинова споменика у Москви, 8. МТ. 1880) откривен је Пушкин несамо као „сунце руске поезије: већ и као „пророчанска појава“« (В. Ф. Ходасевић, »О пушкинизму«, — »Возрожденије«, број од 29. ХП. 1932). Међутим, требало је готово још два деценија да се, свршетком прошлог и почетком овог стољећа, појави прави пушкинизам, т. ј. испитивање и проучавање Пушкина научним методама. Отада је стално растао круг пушкиниста и ширио се интерес друштва за њихов рад, а с.тиме и за самога Пушкина и његова дјела. Он је тако постао прави нацијонални пјесник, чему је највише помогао сам карактер. његова стварања, у којему су биле утјеловљене све главне црте рускога духа.
82
прашине