Nova Evropa

Политички преглед. Нови Совјетски Устав.

Совјетски Устав од 7. јула 1923 (који је опширно приказан у броју »Нове Европе« од 26. октобра 1933) престао је да важи од 5. децембра 1936, када је — на УШ Савезном Конгресу Совјета — једнодушно изгласан данашњи т.зв. »Стаљински Устав«. Овај нови устав ставља ван снаге читав низ ставова из старих совјетских устава. Основни задатак бивших устава био је: »Гарантовати диктатуру пролетаријата у циљу угушења буржоазије, експлоатације човека човеком, и остварења комунизма, у коме неће бити класне поделе нити државне власти«; или: »Установити диктатуру градског пролетаријата и најбеднијег сељаштва као предходну структуру«, и т. д.. Нови устав замењује ову диктатуру и њене политичке органе-совјете радничких, сељачких, и црвеноармијских депутата — влашћу посленика (»трудтцихсл«) града и села, која је остварена представништвом изабраним од свих грађана свеопштим, једнаким, непосредним, и тајним гласањем.

Парламент, односно Врховни Совјет, састоји се из два дома: 1) Савезни Совјет, изабран од целог становништва (један посланик на 300.000 душа), и 2) Нацијонални Совјет, склопљен из парламената савезних република и аутономних области, који се такође бирају општим, једнаким, непосредним, и тајним гласањем. Даљи низови органа совјетске власти, у виду самоуправних јединица, јављају се као Совјети посленика (трудицихса), такође бирани од целог насеља општим, једнаким, непосредним, и тајним гласањем. Нови устав уводи и право референдума и одлучно кида са старом многостепеном филтрацијом власти, базираној на јавној неједнакости града и села. Стари устави лишавали су бирачког права »лица која прибегавају најамном раду у циљу извлачења добити; лица која живе од мртвог капитала; приватне трговце и трговачке посреднике; душебрижнике свих вероисповести и монахе; слуге и агенте бивше полиције; чланове бившег жандармеријског корпуса; чланове царског дома; слабоумнике и лица осуђена на губитак политичких права«. Ово све нови устав одбацује и оставља само »слабоумне и лица осуђена на губитак бирачких права«. У своме члану 136 заводи пуну једнакост свих грађана (»сваки грађанин има право да бира и да буде биран«), и додаје: »Независно од... социјалног порекла и прошлог свог рада«. Стари је устав, даље, лишавао »одређена лица и одређене групе права којим се оне користе на штету интереса социјалистичке револуције«, —- тако да су ови били лишени чак и »почетног права да штите земљу оружјем и рукама«. Положај тих »ли-

102