Nova Evropa

Ми не бранимо окривљенога Стојановића, — он нам се лично не свиђа, а и не тиче нас се. Ми бранимо оне којима је поверено да траже и нађу истину! А харанга што ју је повела београдска штампа, пре овога процеса и у току њега, отежава или онемогућава проналажење истине. Нити нам се ради овде уопште о инж. Светозару Стојановићу, — ми њега препуштамо суду. Него узимамо његов случај као повод да упозоримо, у какву опасност срће сваки грађанин, ако се допусти штампи да се држи овако како се држала овом приликом. Чему суци и државни судови, ако неколико новинара и новинских власника може унапред да одлуче и огласе некога кривцем, а публика то прихвати; ту би суду преостало једино, да даде и формалну потврду оној пресуди коју је донела јавност заведена харангом штампе. И нема поштена и недужна човека који не би могао, на тај начин, постати жртвом оваке пресуде. С правом се тражи да судови буду независни; али, није довољна само независност одозго, потребна је и она одоздо! Услед харанге штампе, ове независности не може бити, те суд долази у опасност да падне под зависност од заведене масе. У овом конкретном случају, јавност је била увртила себи у главу, да је инж. Стојановић крив, и он ЈЕ морао остати крив ма шта се догодило, и ма шта се изнело у току процеса! Штампа, која овако обавештава публику и онемогућује суду несметан и правилан рад, така штампа не брани поштење, него — напротив — ставља у опасност и поштење и иметак и слободу сваког појединца.

Ми разликујемо извештавање од критике. Критика може бити каква му драга, — за њу носи одговорност онај који је пише и потписује, или објављује; али извештавањеморабитиистинито. Чин ради којега је окривљен инж. Стојановић крајње је неморалан, и новине га смеју и треба да критикују какогод оштро хоће. Али испитивање и утврђивање, да ли је окривљени тај чин одиста починио, — то установљавање истине спада пред суд; а штампа, ако хоће у томе да помогне суду, може и сме то чинити само тачним и истинитим извештавањем, а не тенденцијозним приказима и измишљеним приповестима. И Закон о штампи, хотећи да осигура независност суда одоздо, прописује (у члану 66), да се кажњава ко путем штампе објави »тужбу или ма каква акта по кривичној парници, док се не прочитају на усменом. претресу«.

Има још нешто ради чега ово пишемо, — ради фарисејштинеи хипокризије великог дела штампе и јавности приликом овога процеса. Да су се људи згражали због онога што сачињава кривично дело по члану 276 Кривичног Закона (злоупотреба поверења, кад неко наведе на обљубу полно непорочно женско лице), то би било разумљиво; али

132

SR SOS

ан а