Nova Evropa

ih nisu uvek knjižili, već bi dobru polovinu naplaćene provizije delili »bratski« medjusobom, lišavajući zarade one alcijonare koji nisu članovi uprave, Kad su se, posle 1927 i 1928, ulozi počeli povlačiti, bankari su promenuli taktiku: umesto da isplaćuju ulagače, i da sav raspoloživi novac čuvaju za one kojima pripada, oni su medjusobom delili ogromne sume u obliku kredita, — razume se na tekuće račune, sa s olo-menicama, da ne bi imali glavobolje tražeći potpisnike i zamenjujući menice, Operacije su često bile vrlo drske, ali utoliko opasnije — za ulagače. Videći Slavne akcijonare i bančine upravljače gde stalno razvijaju poslove, umesto da ih sužavaju, ulagači stiču uverenje da je sve u redu, da su lažni glasovi o rdjavom stanju zavoda; oni se umiruju, vraćaju novac natrag, i gotovo da se izvinjavaju što su u jednom trenutku posumnjali, Članovi uprave, medjutim, znajući tačno stanje stvari, zamenjuju svoje iole dobre menice lošima, ispuštaju jedan drugog iz obaveze, svoju imovinu prenose na žene i na ostalu rodbinu; a kad i to više nije dovoljno, kad sredstva ponestanu, oni se rešavaju na poslednji korak: obraćaju se Narodnoj Banci, ili drugim velikim zavodima, povlače otuda velike kredite, pa i to — u mnogo slučajeva dele medjusobom, A jedina podloša su akcije samih хауода, koje u stvari danas ništa ne vrede... A šta je sa ulozima na štednju samih članova upravnih odbora? — Oni retko imaju obične uloge na knjižice, već sve bacaju na svoje tekuće račune, koji su češće pasivni nego aktivni, Kad banka padne, otkrije se često da nijedan jedini član ni upravnoš ni nadzornoS odbora nema nijedan dinar zaostalog uloga, — sve su izvukli kad su osetili da dolazi kraj!...

Miševi beže kad ladja počne da tone, I više od toga. Ladje su male vrednosti, — od koja tri milijona dinar4, jer toliki je obično njihov osnovni, akcijonarski kapital, a ukrcale su putnike koji nose veliko blago, po 25 i 30 milijona, jer ulozi na štednju često su deset i više puta veći od akcijskog kapitala, Dok je mirno more, na svakom pristaništu se ukrcavaju novi putnici; posada iskrcava velike količine dragocene robe, ali putnici su puni poverenja i ne brinu za svoju imovinu. I kad počne oluja da besni, ljudi su spokojni, jer vide kapetana i njegove pomaSače za krmilom, dok o palubi šeta drušči kapetan i rezervna posada, koji sokole putnike, uveravaju ih da će sve biti dobro. Istovremeno, oni spremaju čamce za spasavanje, i kad u ladju počne da prodire voda, kad ona počne da tone, — šta se dešava? — Prva se ukrca rezervna posada, za njom dežurna posada: upravljači, šefovi, vodje, prvaci spasavaju sebe, ostavljajući putnike, one koji su im se poverili, da se dave u hladnim talasima, Starci, žene, deca, ljudi koji stvaraju bogatstva, koji hrane i brane svoje upravljače, propadaju kao žrtve svoda uzdanja bez rezerve i bez kontrole.

136