Nova Evropa

Књижевни преглед.

Колбенхајер и његов Парацелзус. (Песничко схватање германског човека.)

Прије годину дана одржао је познати њемачки пјесник и књижевник Колбенхајер (Егила Ошдо Кођепћеуег) у Загребу и у Београду предавање о психолошким и техничким увјетима, под којима историјски роман нове њемачке књижевности постаје пјесмотвором. Нагласио је притом и тековине, које литература дугује натурализму, расвјетљујући своје разлагање читањем одломака из властитих дјела. Читао их је са толиким жаром драматског изражаја и срдачности, да су слушачи једва примијетили духовну тежину осебујног слога и дубље значење визијонарних символа. Али и они којима је дух и садржај ове нововјеке теутонске поезије посве туђ, морали су осјетити чар надасве искрене, живахне, и снажне личности пјесника-предавача: чули су и видјели у Колбенхајеру правог представника оне скровите, духовне и душевне Њемачке наших дана, која се није дала прогутати од невоље економских прилика, ни одвратити од свога тајног и трновитог пута струјама и заблудама политичких борба и тежња. И онда, када ова поезија и ова наука служе циљевима садашњости, оне то чине својевољно и на свој начин. Колбенхајерово предавање оставило је у нама дојам ријетке висине умјетничког и мисаоног доживљаја. — Ко би хтио да себи изради свестрану слику о значењу и знаменитости овога писца и пјесника, наћи ће поуздана и отмјена помагача у књизи Сопгад-а МЖапдгеу-а: »КоЉепћеуегт, der Dichter und дЧег РАЏозорћ« (Мипсћеп 1934). Мени је овдје углавном до тога, да истакнем понеку значајну црту тога духа, која би могла послужити као увод у његово главно дјело, роман-трилогију Рагасе1вив.“)

Веома често бавио се Колбенхајер још и прије овога дјела студијом и пјесничким приказивањем историјскоистакнутих духобораца, који су трпјели за своје увјерење, уз то са културом и колоритом ХМ! и ХУП вијека. Први му је објелодањени пјесмотвор: »Giordano Bruno, die Tragodie der Кепалззапсе« (1903), и други: »Amor Dei, ein SpinozaКотап« (1908). У овом другом, у оквиру живота Баруха Спиноце, развијају се судбе и карактери читавог низа више-мање познатих, осебујно цртаних лица, која типично вјерују, сум-

*) I. „Die Kindheit des Paracelsus" (npno издање, 1917); II. „Das Gestirn Чез Рагасејвиз" (прво msamame, 1922); II. „Das dritte Reich des Paracelsus" (прво издање, 1926). Укупно издање, 1935 (Ађег! Гапбеп — Сеогб Мшег, Munchen).

138

HR ae a aku az