Nova Evropa

Nasuprot ranijem načelu nepovredivosti privatne svojine, savremena demokratska država, u daljem sprovodjenju svojih načela, odnosno radi zadovoljenja potreba društva kao celine, vrši socijalizaciju dobara, Mogućnost povrede prava svojine, kao i njena ograničenja, poznata je već odavno u formi eksproprijacije, iako tek u izuzetnim prilikama (kao izuzetak od pravila), a po unapred utvrdjenu postupku, U novije vreme, medjutim, a osobito posle Rata, opaža se sve više fežnja države za socijaliziranjem privatne imovine. Tako su абгагле reforme postale nešto sasvim obično. Savremeni ideolozi demokratije i ne smatraju pravom privatno vlasništvo nego socijalnom funkcijom: recipročnim pravom i dužnošću koje pojedinci vrše u korist društvene zajednice. U ograničavanju privatne svojine, i u shvatanju ove kao socijalne funkcije, danas se otišlo tako daleko da država, zbog stvarnih potreba društva, odredjuje po kojoj će ceni, kome, i kada, proizvadjač prodati svoje proizvode, pa čak i kolike će površine zemljišta, i pod kojim uslovima, zemljoradnik ili zakupac zemljišta zasejati odredjenim usevom (n. pr. kod sejanja biljaka za razna ulja, pamuka, i šećerne repe]. Ustav i zakoni dolaze da sankcijonišu i dadu odredjen oblik stanju koje već postoji, pa budući da treba da su izraz društvenih зпаба, težnja, i potreba, u vremenu svoga postanka, oni u demokratskom društvu treba da su slikom stepena razvitka društva na koje se odnose.

Demokratija je oduvek bila predmetom kritike i napadanja. Uostalom, ona je i sama po sebi režim kritike i autokritike. Ali toliko kao danas, demokratija nije nikada bila napadana, Mnogi vatreni pristaše i apologetičari demokratizma danas su da se odrekli, pa često čujemo da, se govori i o »krizi demokratije«., U stvari, diskreditirala se je donekle samo formalna demokratija, mehanizam s pomoću kojega deluje demokratija, a koji se sastoji u parlamentarizmu, kojemu su opet osnov političke partije, Odista, parlamentarni sistem, ovakav kakav danas postoji na evropskom kontinentu, izaziva opravdanu sumnju u njegovu sposobnost za ostvarenje demokratije u njenim savremenim težnjama i smernicama. U vreme postanka parlamentarizma, tamo od Francuske Revolucije, društvena struktura razlikovala se od sastava današnjeg društva u socijalnom, privrednom, i političkom pogledu; tada je trebalo zaštititi i osigurati osnovna prava čovekova i ostaviti punu slobodu rada svakome na svim područjima ljudske delatnosti, Otada је društvo prošlo kroz jedan u istoriji nezapamćen sukob interes4, iz kojega su prodrle na vidik nove društvene snage i pokreti; a mehanizam demokratije, parlamentarni sistem, ostao je isti. Danas svet živi i radi brže, novi pokreti se upravljaju prema novim potrebama, — sve ide dosad nevidjenim i neobičnim.

160

OS NIC