Nova Evropa

тинског фонда, цени се на око педесет милијона. Анализа финансијско-економског проблема је — баш због његове конкретности — најкомпликованија; али изгледа да Конкордат не носи ново оптерећење државног буџета, уколико долази у обзир годишња дотација Католичке Цркве.

Признање старословенског језика као литургијског језика представља за Југословенску Владу свакако успех, мада је потребна потпуна сагласност свих верника појединих парохија да би бискуп могао да заведе глагољицу. Досада је једино католицима припадницима источног обреда дозвољена, принципијелно, употреба нацијоналног језика у литургији. Већ Србија осигурала је себи ово право, у додатку Конкордата, и то за парохије које ће Света Столица посебице означити, на основу језика којим говоре односне парохије, док југословенски Конкордат даје бискупима право да заведу глагољицу. Ни према југословенском Конкордату не може се завести глагољица у парохијама са несловенским становништвом.

Горњи ретци — разуме се — не садрже критику југословенског Конкордата као такова, с обзиром на специјалне прилике у Југославији. Писац је само хтео да у грубим линијама прикаже принципе послератних конкордата, и опште расположење преговарача, уколико га обележавају већ познате чињенице.

Dr. L. Berce.

Кпџбе ı listovi, Pesme gospodje Dampjer.

DReflets et Mirages«, Belgrade 1937.)

S istog toš mesta, odakle danas — na svojoj beloj terasi, kroz veselo lelujanje cveća, — plemenita gospodja Dampjer, žena Francuskog Poslanika u Beogradu, sluša čežnjivu pesmu mornar4 i ribara i gleda zalazak sunca nad ušćem Save u Dunav, dočaravajući prisne pejzaže rodnog Orijenta, i čekajući da na reke i ladje i otočiće padne sumrak i tuga, pa da piše pismo, koje se — pod večernjom inspiracijom — drobi u stihove, — s istof toš mesta, ili možda nablizu, tu negde oko Kalemegdana, pisala je svoje čuveno pismo iz Beograda slavnome pesniku {Popu), pre punih dvestotineidvadeset godina — 12, februara 1717 —, druga jedna Žžena-pesnik i žena diplomatskog predstavnika jednog velikog naroda, Lady Mary Montagu, ćerka potonjeg Vojvode od Kingstona. Njen muž, Mr, Weortley, novo-imenovani britanski ambasador pri Porti, — na putu za Carigrad — morao je zastati u Beogradu, dok

268

OKO