Nova Evropa

смрт; и тако даље. У сваком случају, најзанимљивија је, па можда и најсензацијоналнија, ова последња верзија: о уделу или вези бољшевика у Сарајевском Атентату. Да мало изближе расмотримо и њу.

TH

Убрзо по Рату одштампана је једна брошурица о Атентату чији наслов гласи: »Л. Т. Сарајевски Атентат«. Ова се брошура сматра публикацијом Лава Троцког о Сарајевском Атентату, услед чега би се могли довести у везу Троцки и Сарајевски Атентат. У ствари, ова је брошура нека врста кратког експозеа коју је Троцкоме дао написану — у току Рата — један омладинац Босанац (а то је био Влада Гаћиновић). За тај напис сам Троцки каже: »Он је рефлекс свога писца, заједно са његовим погледима и оценама, за које ја не могу преузети одговорност. Али то је човечански докуменат, и било би неумесно да га исправљам или допуњавам. Ја га једноставно износим у преводу.«

Овај напис, углавном, износи рад босанске омладине: објашњава њена схватања и њену идеологију; износи начин како се она развијала; а највише истиче, да је омладина била под утицајем руске револуцијонарне литературе, а да се је из тога развила револуцијонарна идеја која је прихватила методе анархиста — методе атентата. О самом Сарајевском Атентату овде се говори више узгред.

Оно што је главно, то је: да је Троцки о свему томе сазнао у току Рата, дакле после Атентата.

У вези с овом брошуром, управо с овим излагањем Гаћиновића, а које је публиковао Троцки, помиње се долазак и бављење Троцког у Србији пре Европског Рата. — Мени је познато да је Троцки био у Србији у два маха: први пут, године 1910, с намером да упозна стање и покрет Социјалистичке Странке у Србији; други његов долазак пада у време Балканског Рата, када је дошао у својству ратног дописника једног руског листа. Као такав остао је у Србији до краја Балканског Рата, и по демобилизацији војске вратио се је мислим — у Швајцарску, где је као емигрант живео. У оба случаја, по времену када је Троцки био у Србији, искључује се свака могућност да је он могао и претпоставити да ће се спремати какав атентат од стране босанске омладине: у то доба се није ни мислило, а камо ли знало, да ће уопште доћи до било какова атентата. Другим речима, апсолутно је искључено да је могла постојати ма каква непосредна веза између Троцког — доцнијег првака бољшевика — и атентатора, 60санских омладинаца, у Сарајевском Атентату.

354