Nova Evropa

Јакшића, »Српски Глас«, као лист мале групе млађих Србадемократа и политичких реалиста. Покретање овога листа било је потакнуто ондашњим политичким приликама и ин-

спирисано политичком атмосфером у тадањој Монархији.

Милутин Јакшић, који је тада живео у Бечу, одмах се придружио покретачима »Српског Гласа«, у којем су почели

излазити његови гласовити чланци »О нашим политичким“

програмима«, у којима је изложио темељну критику Привилегија, Бечкеречког, Кикиндског, Народносног Програма (од 1895), и Социјализма. Та критика одаје озбиљног историчара наше војвођанске историје, потичући и износећи уједно мисао и концепцију програма Српске Демократске Странке,

свакако најважније политичко дело Милутина Јакшића; OH

је његова творевина и његова велика и неоспорна заслуга. У њему је изложен општи, јединствени систем демократске

политике у тадањој Угарској, темељно заснован, логички из-

веден, представљајући органску целину.

У данашње тамно доба, кад се светом разлеже гласни узвик диктатора; 512 уојо 12 тиђео, силника који сматрају да су људи и народи тесто од којега се може све направити, вредно је истаћи либерализам и прогресизам овог православног свештеника, који је у својим поменутим чланцима потпуно одобрио становиште социјалне демокрације: да су вера и народност приватна ствар сваког грађанина, у коју не треба држава да се меша...

Док нас је учио и одушевљавао, често нам се чинило као да гледамо моћан храст; а кад се склонио у своју тиху Црњу, незадовољан и зловољан са ове наше замућене и неутешне садашњице, изгледао нам је још више сличан поносноме храсту. Тај храст је сад оборен.

А. Видак.

ИСПРАВАК. У чланку »Сарајевски Атентат и званична

Србија«, у прошлом броју »Нове Европе« (октобра 1937), на страни 327'

— редак 18 до 20 одозго — стоји, да је »Судац-истражитељ — према

добијеном упутству — ставио и питање атентаторима: да ли познају

престолонаследника Александра7..« Г. Л. Пфефер, судац-истражитељ у Сарајевском Атентату, извештава нас писмом, да нико није њега упу-

тио да стави таково питање, нити га је он ставио, већ је Чабри-

новић оном приликом сам од себе, спонтано, почео причати о сусрету са престолонаследником Александром. Тек након тога упутио је њега (судаистражитеља) Шеф Суда, да упита Принципа и Грабежа, да ли су и они били представљени престолонаследнику Александру.

376