Nova Evropa

сва брига и настојање посвети организовању државе и њене управне власти, то су наравно Србија и њени водећи људи у овоме раду имали да буду вођи и носиоци главних улога, већ и зато што је Србија, ратом опустошена, требала да узме и добије од државне целине издашне и оправдане материјалне помоћи и користи. Ово се опште увиђало и безусловно признавало у крајевима изван Србије; али — како се чини — баш ради ове опште увиђавности и признања — које је било без икакве резерве и без критичког гледања и расматрања, у вези са политичким приликама им лога ђајима у унутарњем поратном животу —, почињене су од владајућих и водећих група и редова грешке, свесне и несвесне, кој

су носиле тешке, па и судбоносне, последице за наш нацијонални и политичко-државни живот. Србијанци, који су у дуготрајном Светском Рату видели и проживљавали страшну борбу физичке силе, праћену жртвама живота и тешких душевних и физичких напора и мука, и разочарањима сваке врсте — паму погледу југословенске солидарности и свесрпског братства —, наставили су, под утицајем ратнога расположења и свега проживљенога, и у

несређеном и каотичном поратном животу, да све полажу на

-фактичне силе и ефикасне снаге. А овакова је снага била, пре

свега, држава, и то најсвестранија, која обухвата сав многоструки живот људи. Овако схватање и расположење, осим тога, одтоварало је и општем европском поратном животном схватању и расположењу духова у широким слојевима. Зато се водећи и владајући слојеви Србије не стављају на више и свестраније гле-

диште, у просуђивању поратнога стања и целокупне ситуације,

не полажу већу важност на доратно Српство и његове дубоке моралне снаге и чврсте духовне везе, већ на све гледају с уско политичког гледишта, као на изборнике и изборно тело, који дају страначку надмоћност. Последице су биле, да је у крајевима изван Србије морална снага Србије и Српства почела да попушта, да нестаје, а да тај губитак није надокнађен другим моралним снагама. И несамо то.

Рачунајући на фактичну снагу државе, водећи људи у Србији посматрали су сав јавни живот са тога основа фактичне снаге, па су тако посматрали и Југословенство, стојећи на гледишту да оно има да буде само државно, и да треба да извире из др. жаве. Ово је било једно лоше схватање и крив путу јавноме раду. Југословенство јенародно, и оно може да буде само народна снага, као и Српство или Хрват-