Nova Evropa

Jovan Skerlić i Vojvodina.

Ime našeg književnog i kultumog istoričara Jovana Skerlića nerazdvojno je vezano sa Vojvodinom i njenom prošlošću. Nijedan naš istoričar nije se toliko bavio ispitivanjem i prikazivanjem književne i kulturne istorije našega naroda u Vojvodini kao on. I mijedan nije imao više uspeha u oživljavanju čitavoga шала krupnih ličnosti, duhovnih učitelja i idejnih boraca i vodja čitavih naražtaja našega naroda u Vojvodini, počevši od kraja XVII veka pa do prve decenije XX veka. Skerlić Je po ocu bio Šumadinac, ali po materi Vojvodjanin. Od svoje majke dakle, koju je obožavao i prema kojoj je celoga života gajio pravi kult poštovanja i ljubavi, nasledio je i veliku ljubav prema njenu zavičaju, pa je zato najveći deo svoje književne ı naučne delatnosti posvetio proučavanju prošlosti, a poimence književnoj i kulturnoj istoriji Vojvodine, o kojoj je ostavio za sobom mekoliko radova koji čine čast mašoj mladoj kmjiževnoj istoriji.

Od Skerlićevih većih naučnih radova najznačajnije delo, po mašem mišljenju, jeste njegova >»rpska književnosi u XVIJI veku« (Beograd, 1909). To je obimna knjiga u dva dela: u prvom je obradjena kultuma istorija našega naroda u Ugarskoj u XVIII veku (od seobe pod Arsenijem Čarnojevićem, 1690, pa sve do početka XIX veka); u drugom, delu su prikazani sami pisci, počevši od Kiprijana i Jeroteja Račanina, pa do Dositeja Obradovića i njegovih učenika i sledbenika. U nas je ovaj rad prvi svoje vrste — pored male rasprave Tihomira Ostojića Srpska književnost od velike seobe do Dositeja Obradovića«, koja se »zaustavlja tamo gde baš počinje prava književnost« (kako veli Skerlić, u predgovoru svoje knjige), — 1 u njega Je Skerlić uložio više truda i napora nego i u jedno drugo svoje delo. Oni koji su po dužnosti čitali naše pisce iz XVIII veka, maju kako ih se samo s mukom može razumeti, jer većina nije pisala ni srpskim ni ruskim ni staro-slovenskim jezikom, nego nekom čudnom slaveno-srpskom mešavinom, u kojoj je često nemoguće razaznati se. Kada se ovome doda nepristupačnost mmogih del4 i velika oskudica u stručnoj literaturi i bibliografiji, pogotovo u doba kada je Skerlić ovu knjigu pisao, onda se može još bolje razumeti veličina napora što ga je morao Skerlić uložiti u prikupljanje i proučavanje materijala za ovu studiju. Samo čovek njegove radne snage i energije bio je u stanju da napiše ovako obimno delo za nepune tri godine.

85