Nova Evropa

којн су и раније постојали по своме карактеру, по својој колективној души: језику, вјери, обичајима, предањима, и идејама, излазе сада на позорницу кго добро освијештене нацијоналне трупе, у моћној синтези и живих чланова и предака који су стварали њихов карактер.

Демократија је политички израз за теорију маса. По начелу једнакости, народ треба да представља већина која влада у име свију. »Влада народа« представила се у овом облику као најновији и најбољи облик владања у свијету. Али је и демократија имала својих невоља. Показало се, да и у демократији мањине хрже у рукама власт и средства рада. Вјеште и лукаве, оне врло често и небирајући начина обмањују масе, кривотворе њихову вољу и интересе, и искоришћују их за своје циљеве. Питање на: родне воље постало је питање већине, а питање већине — питање власти, средстава и вјештина првака да обмањују. Прваци имају своје интересе: интересе вођа, партијских представника у одборима, и интересе своје класе; ти се интереси подмећу за опште; а све на бази братства, једнакости, слободне воље и слободне утакмице, што све води искоришћавању слабијих, јачању јачих а слабљењу слабих. — Таква је била новија критика демократије. критика која је, добро шозната и јако разрађена у свим правцима, пољуљала демократију као начин владања, а није поштедила ни теорију маса.

Масе су обиљежене као гомиле посебних особина, друкчијих и нижих од особина јединки од којих су састављене, —— као гомиле лаковјерне, преко мјере раздражљиве, посве подложне инстинктима којима нимало не владају, заражљиве, слијепе, неодговорне и неспособне за расуђивање. Масама се — речено је даље — мора владати; а и вође маса, према тим њиховим својствима, људи су мање цијењених особина, фанатици и деспоти, мање видовити и мање паметни; па, према свему томе, масе нијесу способне да граде, те да им се не може препустити да одлучују. — У овој опјени често се слажу и пријатељи и противници теорије маса; само што једни мисле да ће се масе — кад се придигну, нахране, и освијесте, — оспособити за велика дјела, док други тврде да ће масе вјечно остати слијепе: закон маса да вриједи н за гомиле универзитетских професора као и за гомиле сељака. јер да се гомиле не могу никад и никако подићи на виши степен. Ова и овака критика демократије и критика маса повукла је људе на стару теорију хероја, и ми данас опет видимо на обје

122