Nova Evropa

Exit Austria.

Pao je prigovor na račun »Nove Evrope«, što već u prošlom broju (od 26. marta) nismo ništa rekli o tako važnu dogadjaju kao što Je prisajedinjenje Austrije Nemačkom Rajhu, koji se desio još 12. marta. Istina je, da smo slučajno — zbog mameravamog puta našeg urednika u inozemstvo — imali ranije ipripremljem: materijal za taj broj, koji bi u kratkom razdoblju teško bilo 12meniti ili prekrojiti; ali, sve da i nije bilo tako, 1. J. da smo imali ı desetak dama više pred sobom, priznajemo da bismo se predomišljalhi da li da već onda pišemo o tako krupnim i složenim pita· njima, u prilikama u kojima se nalazimo. Ne toliko zbog Zakona o štampi, koliko iz razloga što mislimo da u teškim časovima treba dobro odvagnuti pre mego što se govori za javnost.

Uostalom, o suštimi stvari, koja nije nova: o samom »апšlusu« i što je s njim u neposrednoj vezi, mi već odavna imamo svoj sud i svoje mišljenje, koje mismo mikad 'rili i koje smo u »Novoj Evropi« češće iznosili. Navešćemo ovde, primera radi, dye rečenice iz jednog članka našeg nedavno preminulog odličnog saradnika i istomišljenika Milutina Jakšića, pod naslovom: »Spajanje Austrije s Nemačkom (pitanje „Anšlusa“)«, iz godine 1928 (»N. M.« XVII/1), koje obeležavaju jasno i maše načelno stanovište: »Ono (ujedinjenje Austrije s Nemačkom) može se duže ih kraće vreme uskraćivati, ali je teško konačno uskratiti jednom velikom maroda pravo samoodredjenja Moje rezultuje iz Vilzonovih tačaka odredjenih za sve narode. Ne može naša država smatrati za svoju dužnost da zadržava prirodni tok stvari, i da zagazi u rat za rušenje načela na kom je i sama zasnovana«. Tu je odmah reč i o držanju naše države prema »anšlusu«; ali, da to ostavimo za kasnije, pa da se prvo još malo zadržimo na samom spajanju Austrije s Nemačkom, i na opštem utisku koje je ono izazvalo kada je — iako iščekivano — upak tako iznenadno došlo.

Retko je koji politički dogadjaj toliko uzbudio celu Evropu kao nestanak Austrije; samo su motivi uzbudjenja bili različiti, i avakoga je više 1тпепад а brzina kojim je »anšlus« izvršen nego sam čin. Kad je došao ' sebi od prvog iznenadjenja, austrijski Nemac je priznao ui sebi, da je Austrije stvarno nestalo još s krajem Rata, upovorima od 1918: dok su Prus i pripadnik bivše Monayhije Nenemac mali iz istonije,, da je Austrija kao takova prestala bitisati još posle poraza kod Kralova Gradea (Konigriatz). Ali,

126