Nova Evropa

која је преплавила књижарске излоге, те поред које ишчезава несамо остала политичка публицистика него уопште и сва друга литература, и научна и уметничка и белетристичка. И ратна књижевност у ужем смислу скинута је с дневног реда, одлуком »Вође«: да »кривице за Рат« на немачкој страни нема; објављују се и читају само још историјске расправе и ратни романи, али и ти више у Америци и иначе ван Рајха. У Швајцарској је, ових дана, угледао света још један »Етап2 Ferdmand Roman«, (Humamitas Verhag — Zurich), koja Je — по угледу на Бруна Брема — написао Лудвиг Мзп4дег, критичар и уредник немачког листа »В о ћеттфа« у Грагу, са завршним поглављем о Сарајевском Атентату; тема очигледно још увек »вуче«, па ће и ова дебела и не лоше написана књига наћи своје многобројне читаоце.

Од француских издавача за напредну политичку литературу истиче се највише МКЕ (ЕФшопз де Ја МопуеЏе Кеуџе Етапсајве) књижаре Сал така, у чијој су познатој збирци »Problčmes et documents« изашле ових дана опет две књиге о Совјетској Русији (у негативном смислу), и то једна — са предтовором Андре Жида — анонимно (»Ууоп«): » 12 Џ. В. 5. 5. те 1] е qu elle est«, Hz друга: »Ап раув Чп сгапа тепзгопсе« ол нашег сарадника Дра. А. Џилиге. — Што се тиче књиге Дра. Цилиге, она представља — како то и први прикази у штампи француској (»Ба ЕТесће« од 29. априла) и белгијској (»Ге Копсе et le Noir« or 27. априла) констатују — оно што се зове »сведочанством из прве руке«; у многом погледу вредније него досадаштња најпознатија сведочанства (Андре Жеида, и друга), зато што потичу од једног организованог комунисте, који је тек на лицу места, када је ове изблиза видео и лично искусио, прешао у опозицију, а онда имао да доживи и преживи и све последице тога прелаза. Школа кроз коју је Цилига прошао у совјетским тамницама (у Љењинграду, на Уралу, у Сибиру) оспособила га је, да аутентично описује методе којима се ГПУ и совјетске власти уопште служе према онима који неће да чине све »у интересу револуције« (како га, наравно, оне ехватају); а боравак у разним местима заточења и везе с опозицијонарима сваке врсте (троцкистима, мењшевицима, црквеним људима, социјалдемократима, анархистима) пружили су му могућност, да упозна и наличје слике, реакцију на совјетску управу. Слика је, према овоме сведоку, тамна на обадве стране, изгледи у будућност никаки...

-— JI —

183