Nova Evropa

—_ богзна из какових побуда и разлога — овако пише, па да чак нађе и гдје то да штампа, али се питамо, како је могуће да чланак овакова садржаја изађе у »Гласнику Југословенског Професорског Друштва«, крај уредника и уређивачког одбора, — у часопису, који се издаје ситним чиновничким парама чланова једног изразито сталешког удружења наставника средњих школа (подједнако љубљанске, загребачке, београдске, и скопске оријентације) 2 Држимо да ово питање можемо мирне душе поставити, крај све ограде којом се Професорско Друштво заклонило од пиштевих извода — на омоту идућег броја »Гласника«; оваке »омашке« не поправљају се оваким »фластерима«...

Колико ту одскаче и како је хвале вриједна, у оваким нашим научним и књижевним приликама и неприликама, појава књиге Дра. Д. Ј. Поповића о Цинцарима (о којој је »Нова Европа« већ проговорила, у броју од децембра 1937), коју ћемо поново истакнути као лијеп и културан напор, да се и социјолошке прилике наше земље посматрају с исправног научног становишта. Овај аутор, прихвативши се једне тако осјетљиве теме као што је питање постанка нашег грађанског друштва, био је свјестан тешкоћа које га чекају, јер писати историју гомиле, историју без дата, те дати синтезу социјолошких и етнолошких испитивања тако компликованот састава као што је житељство Балканског Полуотока, данас је једва дохватно нашим још увијек грубим методама и претјераном филологизму и хисторицизму, а с недовољно осјетљивим научним апаратом за збивање унутар безимених маса, ван граница политичких творевина. Далеко од такозване »културне историје« у старом, еволуцијонистичком смислу те ријечи, Др. Поповић прилази, с особитим тактом посматрању збивања у прошлости, да би се осјетило било оног крвотока што је струјао појединим етничким групама извјесних географских области, и онда кад су се те групе у свом завичају преслојивале и у дуготрајној симбијози чак и стапале, губећи се посте-

пено у новом амалгаму.

Да се уђе у такав студиј, па да се њим постигну стварни резултати, треба се прије свега ријешити уобичајеног просуђивања оваких појава с нацијоналног становишта, те диобе етничких група на данашње цјелине, које су све од реда врло свјежих политичких оквира. Треба поћи с посве беспристрасног гледишта етнолошке анализе, да се — како је то Дру. Поповићу

212