Nova Evropa

III

Лист »Роројо d'taliaeć (om 15. cemreMOpa:) momeo je — под насловом »Писмо Рансиману« — један чланак италијанског Министра-председника Мусолинија, у којем се предлажу »плебисцити« у Чешкословачкој, који би довели до присаједињења судетских области Рајху, односно до »равноправне кантонизације« преостале територије Чешкословачке. Ту се међу осталим каже, да »основне елементе чешкословачке породице само присиљавање држи заједно; чим би ово престало, било би неминовно и незауставно разлучивање и распадање Чешкжословачке«; и мало даље: »... Фирера интересују три-ишо милијона Немаца, и он се брине искључиво о њима, — нико не може да му порекне то право; нико не може да се успротиви сили такве једне обавезе, а најмање ми Италијани...« У свом задњем говору (у Трсту, 19. септембра), поновио је Г. Мусолини ове своје мисли и предлоге, и поново је пред целим светом тражио: »Опште радикално и тоталитарно решење: плебисцит, плебисцит, плебисцит — за све народности које су биле присиљене да формирају Чешкословачку« ... И службени пољски листови, у последње време, пишу опширно о »праву самоодређења« и траже, да се проведе опепљење народних мањина од Чешкословачке, и поименце Пољака (80.000). Наравно да исто траже и Маџари за себе.

Остаје отворено питање: да ли Г. Мусолини, кад говори у прилог »опште радикалних и тоталитарних решења« и плебисцита, мисли само на Чешкословачку, или и на друге европске државе у којима има »народности које су биле присиљене да формирају« и друте државе; затим, да ли ико може да порекне право Фиреру, да га интересују Немци и у другим државама; као и право другим шефовима држава и вођама народа, да се брину о својим сународницима који су припали другим државама и још: се тамо налазег И исто се тако логично намеће питање: да ли су они пољски политички кругови и званични органи, који од Чешкословачке траже оцепљење народних мањина, приправни да даду право самоодређења народним мањинама у Пољској, например милијонима Украјинацаг... Ако би одговори на ова питања били негативни, као што по свему судећи није искључено, онда је за сваку нормалну памет јасно, да све ове супротности идеолотија прете да се изроде у идејни каос, односно да ту престаје свака »идеологија«.

Ћ.

273