Nova Evropa

vezama s Jugoslovenima sve dok nije postao (1891), poslanikom Mladočeške Partije u Bečkom Parlamentu, a ujedmo i članom parlamentarne delegacije. Codme 1892 podvrgao je on oštroj kritici politiku koju je provodio u Bosni i Hercegovini »nekrumisami kralj Bosne«, zajednički Ministar Finansija, Benjamin Kalaj, koji je bio nekada poslanikom Austrije u Srbiji pa je dobro poznavao srpske prilike. Masarik je pokazao, da Austrija a Bosni ne vodi politiku »moralnog i društvenog podizanja naroda«, kako su se njeni upravljači hvalili, nego da je to policijski režim najgore vrste: nema slobode kretanja (za odlazak iz jednog mesta u drugo trebalo je vaditi pasoš!), nema slobode štampe, progoni se sve što je srpsko, zatvaTaju se srpske škole. brami se dodir bosanskih Srbi s onima iz Srbije: a povrh toga, vlada mastoji da stvori posebnu »bosansku narodnost«, što je Masarik nazvao »unutrašnjom laži režima«. I tada i kasnije, kad je Masarik ponovo kritikovao upravljanje Bosnom, činio je to na omovu podataka koje je sam skupio 'putujući po Bosni; om prilikom sklopio je bio rama poznanstva s istaknutijim ljudima, i dao im pobude za borbu za školsku i crkvenu autonomiju. | | Drugi deo studije Paulove posvećen je uticaju Masarikovu u stvaranju move napredne generacije hrvatske, koja Je morala mapustiti Zagreb zbog poznatih antikuenovskih demonstracija (1895) i ·otići na studije u Prag. Ove generacije osnovale su, po povratku u otadžbinu, Hrvatsku Naprednu Stranku, čiji je orgam postao »РоКтет«, а оп1 su kasnije pomogli stvoriti Hrvatsko-snpsku 'Koaliciju, čime je (po Paulovoj) bio postignut vrhunac onoga »što su prof. Masarik i realizam učinili za jugoslovensku državu: realiste su postali politički gospodari u Hrvatskoj«. Naravno da je ovakav zaključak malo preteran, pa autorica navodi kao Masarikove učemike i pojedine ljude koji su samo studirali u Pragu, a nisu imali nikakve veze ni s Masarikom ni s realizmom (takav je slučaj, naprimer, sa Slovencem Franom Heričem), ni sa stvaranjem Srpskohrvatske Koalicije i novih pravaca hrvatske politike uopšte. Treći deo svoje studije posvećuje Dr. Paulova dogadjajima u vezi s Aneksijom Bosne i Hercegovine i Fridjungovim procesom u Beču. Masarik se tada vrlo energično zauzeo za optužene Srbe, pod vodjstvom Adama i Valerijana Pribićevića. Veleizdajnički Proces u Zagrebu, kao što Je poznato, Austrougarska Vlada inscenirala je zato da bi dokazala kako je tobože bilo potrebno anektirati Bosnu i Hercegovinu, te da bi time zaskočila i presekla »veleizdajnički

329