Nova Evropa

u Beč. Berhtold je, medjutim, imao druge namere u avojoj politici prema Srbiji. Isto je tako ostala bez rezultata i Masarikova namera da izmiri Srbe i Bugare, — rat ga je pretekao.

Dok je Masarik vodio političke borbe s ministrom Erentalom, Drom. Fridjungom, i G. Forgačem, dotle se — po mišljenju gospodje Paulove — javio medju Jugoslovenima i »treći realistički pokret«, pod wodjstvom Jurislava Janušića, koji je istakao potrebu sitnog rada u narodu. Organ pokreta »Hrvatski djak« izlazio je neko vreme u Pragu. Nešto kasnije (od 1910), u Pragu studira nova genercija, ali razbijena u dva pravca: jedno je grupa realistička, oko časopisa »V ala«, drugo su nacijonalisti, oko »Z ore«. Masarik je odobravao pravac »V ala«, pa Je za njega napisao i uvodni članak; on je smatrao da je prošlo doba karbonarsitva i revolucijonarnog nacijonalizma, koji su propovedali predstavnici »Zore«. Ali je bio prisiljen da ı sam, za vreme Rata, podje njihovim putem!...

Pomato je, da je Masarik — odmah po svom odlasku u Italiju — došao u dodir s Jugoslovenima (i to sa srpskim poslanikom Lj. Mihajlovićem, Trumibićem, Meštrovićem, i drugima). On је s počelka pozavideo Jugoslovenima što ih ima toliki broj koji rade u imostranstvu, tako da su još 1915 mogli obrazovati Jugoslovenski Odbor; ali je Masarik imao prednost u tome, što je u Češkoj bilo osnovano društvo (»Mafija«), koje ga je stalno obaveštavalo o svim dogadjajima u Austriji, podupirući njegovu akciju, dok su se o akciji Jugoslovenskog Odbora kod kuće svi oglušivali. Pri kraju Rata, Čehoslovacima je bilo lakše da dodju do svoje države nego Jugoslovenima, zato što su Čehoslovaci istupali udruženi i ujedinjeni, dok su kod nas nastala neslaganja izmedju srbijJanske Vlade Gospodina Pašića i Jugoslovenskog Odbora. Inače, Masarik je radio i sam, koliko je god mogao, zajedno s Jugoslovenima, istupajući s njima i u Americi i svuda.

Nenapisano ostalo je m knjizi gospodje Paulove poglavlje o Masarikovu odmosu prema Jugoslovenima posle Rata. Biće da sc medju njegovim spisima nalazi i u tom pogledu zanimljiv mateTijal, koji će izići na videlo možda kad vremenski razmak izmedju nas i ličnosti i dogadjaja koji su vezani za njegov rad bude malo veći. Ova studija Milade Paulove svakako je polazna tačka za dalje proučavanje odnosa Masarikova prema Jugoslovenima, kao i češkoslovačko-jugoslovenskih odnosi uopšte.

Dr. Krešimir Georgijević.

331