Nova Evropa

чаја... Па захтев да се оне обнове одговара сасвим схватању нашег грађанског света, који ни у овом погледу нема ни једне једине политичке мисли-водиље за будућност, већ само живи у прошлости, и то у непосредној прошлости; јер ни његов поглед унатраг не допире даље од доба које је сам проживео... Тако се по себи разуме, да политички видик тих људи не прелази границу из 1914. А проглашујући обнову те границе политичким циљем своје делатности, обнављају они увек изнова савез наших противника који би се иначе распао. Само се тако даје разумети, да се на осам година након светскога сукоба, у којем су учествовале државе са понекад најхетерогенијим жељама и диљевима, још увек може да одржи, у више-мање чврстом облику. коалиција тадашњих победника... Нечиста савест и страх од снаге нашега народа најтрајније су лепило што поједине чланове овога савеза још и данас узајамно везује... Само се детињско-најивни духови могу љуљушкати у мислима, да се поправак Версаја може постићи заобилазним путем и просјачењем; све да и не говоримо о том, да би за овакав покушај била потребна тајеранска природа, које ми немамо, будући да се једна половина наших политичких егзистенција састоји из веома промућурних али исто тако бескарактерних и према нашем народу непријатељски расположених елемената, док другу половину сачињавају доброћудни, недужни а послушни глупаци. Притом су се времена из доба Бечког Конгреса изменила: не ценкају се и не зеленаше више око државних граница војводе и грофовске метресе. већ се немилосрдни светски Жид бори о превласт над народима. И нема тога народа који би уклонио ову песницу од свога гркљана друкче до мачем. Само прикупљена, концентрисана снага одлучне н необуздане нацијоналне страсти у стању је да пркоси интернацијоналном заробљавању народа. А то не иде без крви...

Границе из године 1914 дакле не значе за будућност немачке нације баш ништа... Насупрот њима морамо се ми нацијонални социјалисти чврсто држати нашег спољно-политичког циља, а то је: обезбедити немачком народу на овој земљи тле и простор који му припадају. То је једина делатнест која оправдава, пред Богом и пред нашим немачким потомством, залагање крви: пред Богом, зато што смо дошли на овај свет предодређени дасе вечво боримо за свакидањи крух., као бића којима се ништа не поклања, а која свој положај господара на овоме свету имају да захвале само генијалности и храбрости са којима су у стању да га себи новојују н очувају; а пред нашим немачким потомством опет, зато што нећемо пролити ни кап крви нашег грађанина из које неће нићи бар тисућа других нашему потомству. Земљиште на којему ће некада немалки сељачки нараштаји моћи рађати снажне синове, одобриће залагање за њих данашњих синова, и ослободиће од оптужбе за проливање крви и жртвовање народа одговорне државнике, нако их садашњица прогони. Морам се стога најоштрије оборити на оне популарне писарске душице, које се праве да у оваком задобијању земљишта виде некаку »повреду светих човечанских права«, па се са својим пискарањем буне противу тога... Чиме доприносе на грешан начин, да ослабе или скрхају у нашем народу изнутра вољу за овај једино прави начин заступања својих животних потреба. Јер нема тога народа који на овој земљи има ма и један квадратни метар земљишта на вишу жељу и по неком вишем праву. Као што су границе Немачке границе случаја,

часовите границе у политичкој борби извеснога доба. тако су и границе у којима

354