Nova Evropa

с ума, да с овим уједно признаје и оно што пише у списима и биљешкама истога капетана Тодоровића. (Истинитост тих докумената, уосталом, несамо да нико до данас није одрекао, него су неки од њих послужили и као драгоцјен доказ, да званична Србија — т. ј. Влада Г. Пашића — није имала учешћа у Атентату.) А у дневнику, и поименце у књизи издатака, капетана Тодоровића унесени су и сви многобројни износи што их је Ђорђо Дакић (односно повјереник 2 = бр. 17) примао за своје прелазе у Србију и за своје услуге (види »Осуду«, стр. 201). Како према томе изгледају та »чиста љубав« за народ (»паре ми нису требале, нити их је било за које бих радио«) и те »многе ствари по цијену властитих материјалних жртава«, о којима нам сад тако гласно триповиједа Ђорђо Дакић у београдском »Балкану«%...

И све оно што Дакић сада износи о путу у Бању Луку ио размјештају оптуженика у тамнице, извире из његове нечисте иматинације. Кад сам с оптуженима стигао на лице мјеста, изврзшио сам прозивање да видим да ли су сви на окупу, па сам их предао ондашњим властима. Мој је посао био свршен. По ћелијама их је размијештао неко други а не ја, па ако је тај други смјестио Дакића у мокру самицу, учинио је то вјероватно знајући да је Дакић осумњичен и као аустријски штшијун; бар ја знам за себе, да сам за њега збот тога путем до Бањалуке имао мање обзира нето за остале оптуженике. Дакић је сам крив, што је на суду признао, и што се тиме бранио, да је аустријски шпијун. Зато је толико страдала његова недужна обитељ, те је коначно и тако строго осуђен. Касно је данас испрсити се у »Балкану«, па повикнути: »А. сад, Пфефер треба да чује праву истину!«... Пфефер је морао судити сваког према његову држању на суду;а Дакић је ту свакако одиграо лошу, управо биједну, улогу. Ја у својој књизи нисам рекао, да је он аустријским властима давао тачне и истините податке; па ја ни данас не искључујем могућност, да је он све оно чинио зато да би себи олакшао извјештазање за Србију. Али зашто је онако исказивао пред судом; и чему сад ова порицања2г Зар одиста мисли Ђорђо Дакић да ће се рехабилитирати пред паметним свијетом ако мене назове клеветником, кад ја само износим оно што знам и допуњујем оно што су други прије мене већ изнијелиг И шта ми је урадио Ђорђо Дакић, да баш њега и никог другот извучем из оне масе оптуженика и учесника у припремању Сарајевског Атентата, да бих га

BO!) »оклеветао«! 2... Л. Пфефер.

367