Nova Evropa

Германски стваралачки дух можда ће пронаћи сурогате за све остало; само неће за стварање човјека без жене. Не може се људство фабрицирати. За брзо множење људи треба да постоје становити предувјети. Виши степен културе највећи је непријатељ брзом множењу пучанства. Гдје човјек не рађа дјецу ради самот рађања, гдје човјек не жели стварати ботце и паћенике, ту се и породи све више ограничују. У овој нашој Херцеговини — напротив — са полупразним трбухом у којему се мота млаћеница са пројом и кукурузом, без свјетла и топла покривача крче се ноте у дугим зимским ноћима, а жене од године у годину обдарују свој дом новом будућом снагом. Ту падају све научне теорије и наводни економски закони. А када се овај исти Еро пребаци на плодне земље Сријема и Војводине, када се тамо поткожи и научи на свјетло, топлину, бијели хљеб и перине, тада и код њега није жена више строј за рађање, него »моја тоспођа и домаћица«, која нема времена да рађа дјеце преко кућне снаге и потребе. Ради тога су и сва пророштва у томе погледу за будућност без подлоте.

Али постоји оно што је стварност: Хитлер је доиста окупио све Нијемце на Истоку — који живе на непрекинутој територији — у њемачку државну заједницу. Барем скоро све. Када и сно скоро буде довршено, а можда и прије тога, он ће ступити у одлучну и непопустљиву борбу, да му се поврате одузете њемачке колоније. Словенски народи нису освајачи; они не желе туђег несловенског нацијоналнот територија. Сама је ријеч »колонија« — по своме данашњем службеном садржају — понижавајућа за слободна човјека. Неправедно је спрјечавати усељавање на шразна или слабо напучена земљишта; себично је и одурно постављати запреке и границе слободном промету људства и робе. Али, исто тако није људски заробљавање и освајање туђег нацијоналног територија. Ради тога су Словени, у начелу, противу сваке колонијалне политике; али они нису — то им је круто сазнање —- позвани ни да се уплићу у туђа колонијална разрачунавања, и сматрају — ако колонијални систем мора постојати да је право да и њемачки народ има у томе достојна удјела. То је словенска оријентација: праведна према себи и према другима. Али, као што су Германи имали право да окупе свој народни елеменат у своју нацијоналну државу, исто тако и Словени имаду право да никоме не дозволе распарчавање, а најмање отимање, свот нацијоналног територија. Сваки у своме и на своме

341