Nova Evropa

kazao se neostvarljiv u tadašnjim prilikama. U wnutrašnjoj politici, Carska Vlada i sama je pošla putem demokratskih reforama, s teškom mukom progurujući ih u život uz uporno protivljenje nesamo većine plemstva, već donekle i drugih stalež4. Seljaštvo je bilo oslobodjeno. Spremale su se i druge reforme velikog zamaha i značaja. Stoga se »Osnova« posvetila bila kulturnom, naučnom, i književnom radu. Na čelu akcije stao je Kuljiž, koji je sastavio i vrlo praktičnu malorusku azbuku — »kuljišovku«. Nažalost, i ovaj miran i koristan rad ipak je izazvao progone od strane tadašnjeg Ministra Unutrašnjih Poslova Valujeva i »Osnova« je nakon dve godine prestala da izlazi. Ali su njezini saradnici i dalje nastavili sa svojim nacijonalnim radom.

Постаје (1876), ognjištem maloruske akcije postao je »Jugozapadni odeljak Ruskog Geografskog Društva«, osnovan u Kijevu od grupe mladih talentovanih učenjak4 sa Antonovićem i Dragomanovim ma čelu. Za kratko vreme svog postajanja oni su izdali niz dela,i puno gradiva prvorazrednog značaja, za svestrano upoznavanje Male Rusije i maloruskog naroda u pročlosti i sadašnjosti: svaka mržnja protivu Velikorus4 i ruske kulture, kao i svaka pomisao na raskid sa Rusijom, bili su im potpuno tudji. Ali se mašao jedam krupan činovnik kijevskog Prosvetnog Okruga (Juzefović) koji je izdejstvovao zatvaranje ovog »Odeljka« i čuveni ukaz od 18. maja 1876, koji je bio sudbonosan. za razvitak rusko-maloruskih odnos4, jer je zabranjivao upotrebu maloruskog jezika i težio za uništenjem maloruske književnosti i kulture. Prava birokratska rukotvorina, ovaj zakon bio je nesamo besmislen nego i neostvarljiv. Prvu rupu u njemu probušilo je malorusko pozorište, koje Je već odavna postalo omiljenim širom cele Rusije. Narodnjačka maloruska komedija, najivna i sentimentalna drama, vesela opereta, prepuna narodnih melodij4, svakako su vredele više od tudjinskih predstava sa trivijalnim sadržajem i zastarelom muzikom: stoga je malorusko pozorište našlo sebi moćne zaštimike i moglo da nastavi s radom, iako ne bez teškoća. Zatim su krčile sebi put i narodne humorističke priše i pripovetke, basne, zbirke narodnih pesama, i t. d., tako da je na kraju ispalo da je zabrana pogadjala samo Sv. Pismo, žurnalistiku, i naučne radove. Ipak je ovaj zakon, sav izrešetan izuzecima i ustupcima, dražio Maloruse, čak i one najumerenije, kao i naprednije Velikoruse, i poslužio je kao odlično sredstvo za antidržavnu

i antirusku agitaciju. Njegovo razorno dejstvo naročito se pokazalo u Galiciji.

115