Nova Evropa

Na gradjenje ovog »kineskog zida«, koji bi odvojio obe grane ruskog naroda, Gruševski se bacio svom snagom, čim se našao u Lavovu; i nije bio sam na tome nezahvalnom poslu. Prvo je trebalo ukinuti vezu u imenu; stoga je objavljen rat imenima: »Maлороссија«, »Малоросс«, »Малорусскиј«, Као tobože smišljenim od МеНКкогиза za ponižavanje Ukrajinaca: ili se reklo, da ia imena nisn narodnog već književnog porekla. Pokušavalo se da se dokaže, kako su reči »Ukrajina« i »Ukrajinci« odvajkada bile pravom oznakom za Malu Rusiju i Ma!loruse. U istini, reči »Россија«, »Великороссија«, »Малороссија«, 1 =Испе, grčkog su porekla: prva se nalazila u grčkoj tituli ruskih miiropolita, koje su postavljali carigradski patrijarsi, i otuda je prešla u ruski jezik, gde je označavala u prvo vreme područje ruske Mitropolije, a zatim rusku državu i rusku zemlju uopšte: pošto se ruska Mitropolija ponekad delila na dve, isti patrijarsi dali su većoj (severoistočnoj) ime »Benmxa«, a manjoj \jugozapadnoj) »Mamna Poccnja«. Ova dva imena, protivu kojih se Ukrajinci bore, nametnuta su dakle Rusima sa strane i ni u najmanjoj meri nisu izraz želje Velikorusa# za nipodaštavanjem Malorusa: ona su svakako književnog porekla i ostala takova i dosad, budući da narodne mase nisu znale, a ne znaju ni danas, za podelu na Velikoruse i Maloruse. Širom cele Ruske Zemlje, od Marmaroša do Tihog Okeana i Aljaske i od Crnoga Mora i Pamira do Severnog Ledenog Okeana, ruski narod u svim svojim plemenima i granama zove sebe jedino Rusima; ali se ovo potpuno narodno ime još manje svidja Ukrajincima, budući da ono još više potseća na jedinstvo ruskog naroda. — Što se tiče termina »"Ukrajina« i »Ukrajinci«ć možemo da se pozovemo na poznatog ukrajinskog lingvistu i člana Ukrajinske Akademije Nauka Krimskog, koji i sam konstatuje, da reč »Ukrajina« još u XIL-XIV veku na jugu Rusije nije označavala celokupnu teritoriju Maloruskog Naroda, nego samo pogramične zone izmedju pojedinih kneževin4 ili sa tatarskim stepom: tek docnije, kad su maloruske zemlje postale pokrajinom Poljsko-ltavske i Moskovske Države, ova je reč — baš zbog ovog fakta postala za njih i osobno ime. U pogledu imena »Ukrajinae«, Krimski otvoreno priznaje, da je poniklo tek pre 30—40 godina; ali, da bi spasao položaj i zaštitio njegovo pravo na opstanak, on apeluje na narodnu želju da ga primi i nosi. Prost narod zove sebe »HRusima«, i ne mari za novo ime, pa ga nije mogao da usvoji ni za 30—40 godina: a većina maloruskih intelektualaca ne vidi u mjemu narodno već partijsko ime i nipošto ga ne voli,

118