Nova Evropa

zbog svog obima, detaljnosti, ogromne erudicije, mase gradiva svake vrste, velikog talenta ı ubedjenosti samoga autora. Ali, ko i malo poznaje istoriju Rusije i mjezine literature, odmah će uočiti da je njihova osnovna ideja skroz tendencijozna i pogrešna; treba samo pročitati makakav noviji pregled ruske istorije (naprimer: Ključevskoga) i ruske književnosti (naprimer, Keltujale, Istrina, Speranskog), pa da se vidi, da moskovski perijod u svemu predstavlja nastavak kijevskog perijoda.

Ali, najglavniji zadatak Ukrajinaca bio je ipak stvaranje ukrajinskog književnog jezika, i tu se radilo punom parom, na brzu ruku, bez potrebne naučne spreme i koordiniranja rada. Dolazilo je do smešnih pojava. Tako me je Gnatjuk, stvarni urednik »Zapisaka Naučnog Društva u ime Ševčemka«, uveravao, da sam Gruševski ne zna da govori »ukrajinski«, te da je sa svojim nakaradnim i nerazumljivim jezikom rasterivao sve ukrajinske studente sa svojih predavanja na Univerzitetu u Lavovu. Poznati ukrajinski lingvist Timčenko govorio mi je za Krimskog, da je zaboravio maternji jezik jer je dugo bio sa službom u Moskvi: Krimski se čak i javno, u štampi, bunio protiv upotrebe u književnosti galičkog dijalekta, čijim je pobornikom istupao Timčenko! Navešću još jedan fakat za čiju istinitost garantujem. Za vreme vlade Hetmana Skoropadskog, jedan ruski oficir podneo je Vladi projekat za reorganizaciju artiljerije. Ovaj je maravno prvo prevedem ma »državni« jezik; ali Vojni Savet nije razumeo prevod i zatražio je original. Kako je ovaj bio već wništen, naredjeno je prevodiocu da prevede projekat opet na ruski jezik, i jadnik to nije mogao da učini!... Docenije je stvar uzela u svoje ruke novo-osnovana Sveukrajinska Akademija Nauka u Kijevu. Čitav niz komisija i sekcija dao se ibio revnosno na posao oko stvaranja »ukrajinskog« jezika, iako taj nakaradni »jezik« vredja jezički osećaj onih Malorusiš koji pomaju i vole svoj materinji jezik, gaje ljubav prema паrodnoj pesmi, prema velikim maloruskim pesnicima ranijega doba, kao Ševčenko, Kvitka, i drugi. Ali to ne zbunjuje ukrajinske reformatore: nije njihov cilj da stvore jedan književni jezik na bazi živog narodnog govora, koji bi bio što bliži i što pristupačniji marodu, već da stvore jezik koji bi što bolje i više odvojio Maloruse од УеНКогива! Odjek Meternihovih državnih ideja, s mjegovim kultom nasilja i preziranjem narodne mase, prava tvorevina Beča, ovi Ukrajinci veruju da se s pomoću administrativne presije i škole mogu po volji stvarati narodi, menjati i njihov jezik i njihova duša:

120