Nova Evropa

( политичком препороду украјинског народа.

Прво, да изнесемо сумарно неколико факата из новије историје Украјине. Дне 20. новембра 1917 проглашена је у Кијеву Украјинска Народна Република; а дне 22. јануара 1918 објављена је и потпуна самосталност те Републике. У међувремену, Француска и Велика Британија признале су Украјину де басто, пославши њезиној Влади своје делегате. Онда, 9. фебруара 1918 признале су Централне Силе самосталну Украјину Че 1иге. Тако је ускрснуо украјински народ за живот у слободи и брзим темпом кренуо је да развије и утврди своју државу. Али, препород Украјине десио се је усред Великог Рата и грандијозне социјалне револуције. Страшна анархија беше захватила свет, па су украјинске вође, на челу са Симоном Џетљуром, чинили све што су могли да би сузбили нереде на Украјини и одбили нападаје Црвене Москве. За неколико месеца, уз помоћ Немаца, Украјина је очишћена од бољшевика; али, Хетман Скоропадски, који се потпомогнут немачком командом — дочепао био власти, није могао навали одолети, јер је његова политика — и спољашња и унутраштња —- изазивала негодовање претежне већине украјинског народа. Побеђени од стране Антанте, Немци и Аустријанци евакујисали су Украјину; а велики народни устанак натерао је Скоропадског на абдикацију и бегство. Међутим, обновљена украјинска Демократска Република поново је принуђена да води неједнаку борбу са Москвом која је преко Украјине желела да пружи руку црвеној маџарској диктатури Беле Куна. Тада, година 1919—1921, Украјина је својим телом одбранила Европу од бољшевичке навале: Москва је победила Украјину, али је Европа била спасена.

За све то време, тешке су биле муке украјинског народа. Док су у Паризу признате нове, односно обновљене, државе Средње Европе (Чешкословачка, Пољска, Југославија) ; док су, исто тако, створене и признате, као самосталне, Финска, Естонска, Латвија, и Литванија, изгубиле су своју самосталност Украјина, Белорусија, кавкаске и туркестанске покрајине (међу њима и Ђурђијанска), и припале су Црвеној Москви. Док је у Средњој Европи и на обалама Балтика признат принцип самоодређења и слободе народа, на Истоку Европе исти принциг био је забачен. Међутим, снага нацијоналног покрета и у овом делу света све је више

расла. Изгледа да постоји неки социјолошки закон по којему једанпут пробуђени нацијонални покрет мора да дође до свога

логичног краја.

132

а =