Nova Evropa

У годинама 1930—1936 (према разним службеним извештајима, које потврђује — углавном —- недавно објављена статистика Друштва Народа, до 1937), прираст становништва (диференција између наталитета ш морталитета) у словенским земљама Европе (Пољска, Југославија, Бугарска) износи годишње 11—14 на хиљаду, док одмах код прве романске земље (осим Румуније) пада испод 10 (Италија), а код трве германске (Немагка) на 6. У вези с тим, и сама немагка службена статистика утврђује, да би Немагкој требало дневно око 600 новорођенгади више ако ће да престане бити »држава која изумире«, односно да на једно немагко новорођенге долазе по три (просегно) код словенских народа. На основу статистигких дијаграма (које објављује немагки нацијонал-социјалистигки гасопис »УоЕ ипа Каззе«) о угествовању трију главних раса (Романа, Германа, Словена) у животу Европе, и о њихову бројном стању за последњих 120 година, Словени су од године 1810 — када су били приближно равни по броју са Романима и Германима — до године 1930 порасли толико да гине данас половину целокупног пуганства Европе, а године 1980 Ће — ако се настави по истом кљугу број Словена износити колико Романа и Германа заједно. Ове податке потврђују и студије познатог шведског угењака Хагстрсма (Пт. Нагчтает), који рагуна, да ће до године 2000 Истогна Европа порасти на преко 250 милијона људи, Русија на преко 370 милијона, док ће се романска Западна Европа попети једва на. 150, а Средњоевропски Германи на 100 милијона.

То су за нас утешни подаци; али се њима насупрот, као налигје медаље, јавља словенска Ћуд: дух Словенства који не зна и не ће да зна за дисциплину и 'подређивање, нити има. смисла за организацију, те који је због тог свог »принципа независности« одвајкада, кроз столећа, остао зависан, робујући туђину, и онда кад је овај био малобројнији, па гесто и мање вредан, од њега. Најбољи пример за ово пружиће нам Малоруси: народ вредан и вешт и даровит, који ево већ кроз тисућу година служи свим својим суседима, те који ни до данас — са преко 40,000.000 душа и са највећим. прирастом становнилитва међу свим европским. народима — није успео да оснује своју државу, већ живи разасут у неколико земаља, гесто тлаген и понижаван од лошијих него што је сам; народ са старом њултуром и оригиналним тековинама, са богатом књижевношћу U,

102