Nova Evropa

академик и сада још веома активни Степан Смаљ-Стоцки напротив тврди, да украјински језик стоји веома близо групи јужно. словенској. Маколико то питање филолошко било још препорно, етнографска блискост Украјинаца и Јужних Словена не подлежи никаквој сумњи, Разлика између великоруског и украјинског народа нарочито пада у очи путнику, када из великоруског села прелази у украјинско село; ту он одмах види и људе и насеља сасвим другог типа: тамне, дрвене, немалтерисане куће Великоруса, са кровом на две стране, замењују украјинске »хате«, малтерисане, беле, чисте, са кровом на четири стране; онда, по великоруским селима тек ретко дрвеће, док је украјинско село управо преплављено дивним вртовима и вртићима, које су толико опевали украјински (па и руски) песници. Ову разлику мора да запази и сваки Великорус, као што је то — например — учинио знаменити руски критичар Белински, који је иначе оштро не падао и саму идеју самосталне украјинске културе и украјинског препорода. Наравно, политика дубоко утиче на цео живот ке рода. Срби и Хрвати, који су се током векова упознали са најсуровијим угњетавањем, одлично ће ово разумети. Коначно, укидање, за Катарине ШП, автономије Украјине, и нарочито уништење од године 1775 чувеног козачког гнезда »Запорошке сичи«, били су страшан ударац за Украјину, која је постала обичном области Руске Царевине, чија се администрација својски трудила да Украјина заборави ка своју прошлост и своју традицију. Али су ове биле дубље него што су мислили и Царска Блада и поједини руски филозофи и публицисти, као Белински. Баш савременик Белинскога, велики песник Шевченко позивао је гласно народ да несамо не заборави на своју прошлост него и да стално

помишшња на своју будућност.

Сто, па и стопедесет година, — шта је то у животу једног народа! Срби и Хрвати издржали су много дужи и много тежи притисак туђинаца, па ће и притисак Москве издржати Украјински Народ. Његов препород, политички и културни, 02 је свршен чин. Све да је између Москве и Кијева, као и између језика Великоруса и Украјинаца, и много мања разлика него што је стварно, ипак то не би сметало Украјини да ступи на пут политичке самосталности. Позната је ствар да, према се дашњем схватању, одлучујући чинилац није етнографија, па чак ни језик, него свест и воља народа; ова воља је више пута изрожена потпуно јасно: године 1917 и 1918 вршени су на Украјини

138

RO RIKO