Nova Evropa

је од њих проглашен за агента Руске Владе. А и његови бивши пријатељи-Украјинци, депримирани својим неуспехом и заплашени мерама Владе, трудили су се да се измире са влашћу и отраничили су своје захтеве на слободу књижевног рада на украјинском језику и на употребу истог у школи и цркви; они су стога налазили, да је Драгоманов сувише екстреман и својом акцијом штетан за украјинску ствар. Драгоманов је стога морао да на неко време напусти политички живот и да се посвети искључиво фолклорним студијама. Али он није био од људи који могу дуго да мирују. Ускоро, нашао је себи нов терен рада: ступио је у везу с украјинском омладином у Галицији, и постао је њезиним духовним вођом. Оштро критикујући странку Народоваца, који су тада руковали политичким животом галицијских Украјинаца, он јој је нарочито пребацивао социјални конзерватизам, претерани нацијонализам, недостатак борбености, неспособност да искористи и оно мало политичких права која су дата талицијским Украјинцима. Настојао је, да се интелектуалци посвећују васпитавању народних маса, нарочито сељаштва, те њиховој организацији и политичком одгоју. Тако је под његовим утицајем основана у Галицији Радикална Странка, која је брзо освојила себи место и у Сејму и у Рајхсрату.

Године 1889 Драгоманов добија катедру Историје на Уни: верзитету у Софији; али и отуда је наставио да сарађује са својим присталицама у Галицији, нарочито посредством месечника »2Kuвот и реч«, који је издавао његов ђак Иван Франко, талентован украјински песник и научник. Ни у ово време Драгоманов није напуштао научни рад, те је у француском часопису »Mćlusine«., као и у бугарском »Сборнику за народни умотворенија«, објавио више радова с подручја фолклора и упоредне религије. Издао је и књигу из историје европских устава (»Старе хартије слободе«) на украјинском и бугарском језику.

Дела Дратоманова налазила су пути у руску Украјину и много су се читала, нарочито од млађих генерација. Неки од старијих Украјинаца пребацивали су му да занемарује нацијоналну страну украјинског покрета, док су га други окривљавали, што препоручује интимну сарадњу са руским либералима; али омладина Деведесетих Година, која је дизала главу под утицајем успеха Радикалне Странке у Галицији, оберучке је прихватила идеје Драгоманова и у Аустрији и у Русији. Тријумф је доживео штрослављујући тридесетгодишњицу свог научног рада, крајем 1894;

148

Рт