Nova Evropa

(475.000), Дњепропетровск (323.000), и Лавов (316.000). Градско становништво сачињава само 18% пелога подручја, а и то су знатним делом туђинци: Јевреји, Великоруси, Пољаци, понекад — као у Одеси — интернацијонална мешавина. Њима је Малорус препустио трговину и сав занат. Зидари и други грађевински радници, дрводеље, особље на сплавовима и бродовима, чак копачи и пристанишни носачи долазе сваке године у огромном броју на печалбу из Русије. Неће Малорус ни у професијоналне школе, отворене од бољшевика на Украјини: ол 24.438 Ђака, колико их је било 1929/30, 20% су били Вељикоруси, 22.2% Јевреји, а само 53% Малоруси, иако у становништву они чине 80%. Украјинци тврде, да професијоналне школе имају за циљ »русификанију« Украјине, дајући могућност Великорусима и Јеврејима да преко њих дођу до бољег социјалног положаја од Малоруса!...

Малоруси се деле на више племена различитих дијалеката. Степску равницу запремају Јужни Малоруси или Украјинци. Њихов огранак представљају галички Украјинци, који говоре нарочито градски живаљ и интелектуалци — јако полонизираним дијалектом. У шумској зони живе Северни Малоруси, чији се језик битно разликује од језика Украјинаца. У Карпатима, и даље на запад, има неколико омањих племена с архајичким говором, који су подлегли у извесној мери утицају суседних Словака, Пољгка, Румуна, и Маџара. Украјински антрополози настоје да противставе малоруски антрополошки тип великорускоме, тврдећи да је само први словенски, и то динарски. Уистини, ни Великоруси нису мање Словени од Малоруса; а ови представљају три главна словенска типа: јужни, средњи, и северни, који се поступно и неприметно приближују типу Великоруса.

У верском погледу: 88% Малоруса припадају православној цркви; само у бившим аустроугарским областима: у Галицији, Карпатској Русији, Словачкој, Мармарошу, Југославији, и у Америци, они су већином унијати, али се и ту, сем Галиције, враћају делимично у православље. У Русији има и нешто припадника рацијоналистичких секата протестантског типа, које се шире из немачких колонија. У Совјетској Унији, како се зна, хришћанска се религија и њезино духовништво још увек прогони и цркве се затварају, али то се врши поглавито у градовима, а у мањој мери на селу. Грогони се православље и у Пољској: ове године срушено је тамо више од стотину цркава; у службу Божу уводи се пољски језик, место црквено-словенскота.

105