Nova Evropa

Пољске 19,4, то би ове године Малоруси у Пољској морали достићи број од 3,766.000 унијата у Галицији и 3,065.000 православаца у југоисточним земљама, укупно око 6,831.000 људи. У Румунији има Малоруса (1930) у Бесарабији: 461.000; у Буковини: 302.000; у Мармарошу 17.000, што даје 2,5% свих Малоруса, а 6,4% људства Румуније. Овде су сви скоро православне вере. Ако примимо, да је у Бесарабији прираст исти као у суседним областима (СССР), имаћемо за 1939 у Румунији око 854.000 Малоруса. — Најточније податке о броју становништва имамо из Карпатске Русије и Словачке: у првој живело је (1930) 439.000, а у другој 87.000 Малоруса; прираст је 16,1, тако да сад у Маџарској — на територију од 14.870 кмг — живи 604.000, 1,5% свих Малоруса (на истоме тлу има Маџара 109.000, Јевреја 91.000, Немаца 12.000). Подаци из Америке посве су хипотетички; држи се да се тамо налази око 2,5% свих Малоруса, већином исељеника из бивше Аустроугарске, и то: у Сјезињеним Државама око 700.000, у Канади око 270.000, и по разним државама Јужне Америке око 130.000. — Према тому би данас било Малоруса између 43 и 48 милијона. Најгушће су насељени у Галицији, где живе 99 људи на једном км“; затим у Украјини, на десној страни Дњепра (са 88 људи на 1 км“), па на левој страни исте реке (са 15 људи), у Донбасу (са 65) и т. д.. У Карпатској Русији живе 49 људи на км“, а у степама на исток од Украјине 46 људи на 1 км“. Наталитет Малоруса је необично велик: између 37,4 и 44,7; али због примитивности села, велик је и број смртности (између 11,1 и 23,3). Ипак је прираст већи него у било којем другом европском народу. Свакако је свуда прираст људства код Малоруса већи него код народа који живе с њима; изузетак чини само Галиција, збот врло тешких прилика.

Што се тиче просвете, у Украјинској Републици (1929/30) било је: 20.764 пучке школе, са наставним »украјинским« језиком, са 2,873.717 Ђака; 2.819 средњих школа са 402.597 ђака, и 1.580 школа разног типа професијоналних са 24.438 ђака. У том броју било је професијоналних института 42, техничких школа 109, радничких факултета (»рабфака«) 78, професијоналних школа 680, творничких 197, занатлијских 47, професијоналних течајева 377. Године 1933/34 средња и професијонална школа прешла је већином на обуку у рускоме језику; то је била од стране бољшевика концесија становништву, јер Украјинци нису могли —- чак ни кад су били на врхунцу своје моћи — спречити народ,

107