Nova Evropa

Maloruski spisatelji, poreklom iz Rusije, često su ispoljavali snažan ruski patrijotizam, što svakako pravi »nem1o utisak« na prave ukrajinske istorike maloruske književnosti, kao što je maprimer Al. Barvinski. Docnije se i u ruskim oblastima maloruske teritorije pojavila težnja za izvesnom autonomijom:; ali, ni Kostomarov, mi Ševčenko, ni Amtonović, ni Dragomanov, u svojim željama, nisu išli dalje od reorganizacije Ruske Države na demokratskoj i federativnoj osnovi, u čemu su nailazili na razumevanje ı kod velikoruske napredne inteligencije. Težeći da šta više odvoje Maloruse od Velikorus4, Ukrajinci počinju da potiskuju stara imena za svoj narod i njegovu zemlju ı zamenjuju ih novim, veštačkim imenima: »Ukrajina«, »Ukrajinac«, »ukrajinski«, da ne bi potsećala više na einografsku i istorijsku vezu maloruskog plemena s ostalim granama ruskog naroda. U pogledu kulturnom, galički Ukrajinci mrze velikorusku kuliuru i traže da se što jače oslone ma poljskm. U književnosti, oni ističu svoj dijalekat, koji je prepun polonizama; a za ozbiljnu prozu stvaraju veštački književni jezik, načičkan nezgodnim kovanicama i varvarizmima, uzetim pretežno iz poljskog jezika, što ga čini teško razumljivim za Malorusa iz Rusije. Ogorčena borba izmedju Ukrajinaca i Moskvofila bila je glavnim pokretačem čitavog duhovnog života austriskih Malorus4: a u tu borbu umešala bi se pokatkad i Bečka Vlada, pomažući prve a iproganjajući druge.

Novu epohu u maloruskoj njiževmosti otvorio je Mihajlo Dragomamnov (1841—95), značajan istoričar, etnograf, i publicist, inače politički emigrant, o kojemu ima poseban članak u ovoj svesci. U nizu članaka borio se on protiv krajnosti ukrajinskog šovinizma; narodnost, po njegovu mišljenju, me sme da bude samocilj, jer sim posebi nacijonalizam ne garantuje narodu mi pravdu ni sreću. Isto tako mi književmost ne sme da se ograniči samo ma etnografski nacijonalizam, nego mora da bude organ opštečovečanskog progresa; njezina lozinka ima da bude: »Kosmopolitizam u idejama i ciljevima, nacijonalnost u osnovi i formama«. Kultura Ukrajine, učio je on, ogranak je opšteruske kuliure, preporučujući galičkim Ukrajincima da se okanu preteranog šovinizma i da se nauče od svojih saplemenik4 u Rusiji širokome demokratizmu.

Ideje Dragomanova imale su velikog uticaja na razvoj maloruske književnosti. Mladje i talentovane snage počele su da traže move puteve: uz seljaka, koji je ranije bio jedini predmet Interesovanja za književnike, pojavljuje se sad radnik i intelektualac. U poltičkom životu, na smenu »narodovcima« sa njihovim ukrajinskim

191