Nova Evropa

у разне школе и разне ђачке средине. Понекад и понегде су и појединци ишли из једне школе у другу, хватајући везе са коловођама и носећи поруке од старијих и већ организованих скупина, па су понеки средњошколци — потерани из једне школе, или и из властите побуде, — мењали место овога учења и свога боравка, остајући верни својој »мисији«; али систематског додира, организације, међу појединим групама и школама није било. Понајвише босанске омладине у покрету, потајно удружене, налазило се — наравно — у Сарајеву, јер је ту било највише школа и највећи број ђака. Али, по иницијативи, није за Сарајевом заостајао ни Мостар, средиште Херцеговине; а истицали су се ни Травник, и Бања Лука, и друга места. По бунтовном духу, ме ђутим, долази на прво место Тузла; управо, Гимназија у Тузли игра највиднију улогу у револуцијонарном покрету босанске школске омладине пред Светски Рат, и нарочито у припремању самог Сарајевског Атентата, будући да су се у њој учили и удруживали у тајне ортанизације највећи део учесника у Атентату, па и сами главни атентатори, Принцип и Грабеж. Кад је дакле реч о припремању Сарајевског Атентата, онда — уколико се тиче Босне и босанско-херцеговачке омладине највећа заслуга, кас и највећа одговорност, за догађаје који су се развијали пред Атентатом и који су довели до њега, припадају свакако Гимназији у Тузли и тајним ђачким удружењима у њој. То је, уосталом, у најновије доба, врло убедљиво доказао један од учесника у Атентату, који је уједно био и један од главних покретача потајног нацијоналнот рада међу својим друтовима у Тузланској Гимназији, проф. Божидар М. То мић, својим уводом у књигу свога друга Мирољуба Богића (псеудоним) »Наше тамновање« (изашла у Тузли, 1938).“)

На почетку свога увода, Г. Томић признаје да је у многоме кривица до њега, да је ова улога Тузланске Гимназије остала досада непозната: он сам, који је лично имао знатног удела у нацијоналном раду тузланских ђака, није давао о томе доскора ни најмањег саопштења; прво, из скромности, а онда, што је сматрао, »да једно поколење и безимено може да остане велико и славно, јер су жртве и муке најлепше и највеће кад се дају на арени без сведока и гледалаца, — а они који су за једну

ж) Г. проф. Томић послао је нашем Уреднику на увид и своју опшир-

нију студију: »Гајне ђачке организ ације у Тузли«, из које је предговор у књизи »Наше тамновање« само један исцрпан извод.

204

OR REN O