Nova Evropa

часно у јуначкој борби и раду пасти, или ће радосно огласити побједом овјенчано дјело«... И остали часописи, који пропагирају идеје Југославије, на исти начин узбуњују и подражују омладинске духове. Тако, напримјер, оснивач часописа »Нови Србин«, Васа Стајић из Панчева, пошто је као уредник тога листа осуђен од поротног суда У Сегедину на шестомјесечну казну одузимањем слободе, пише (у броју 1. »Гласа Југа«, у чланку под насловом »Нови српски покрет у Угарској«) сљедеће: »У септембру 1912 почела је излазити у Угарској за ђаке мјесечна ревија „Нови Србин, која значи прекретницу у повијести српског народа. У часу готово пророчког надахнућа претпоставља тај часопис, да су стогодишњи рачуни између Србије и Турске већ пречишћени, те да предстоји још веће и страшније обрачунавање са Нијемцима, из чега ће се оживотворити ослобођење и уједињење Југословена.« И даље пише Стајић: »Да су нови Срби додигли вјеру у ослобођење и уједињење Југословена до религије «, па наставља од ријечи до ријечи овако: »Ако нам пролазно нека виша власт заповједи, било да се одрекнемо тежње за ослобођењем, било свог живота, то ћемо се ми као Нови Срби радије одрећи живота, побјеђујући тако још у смрти непријатеља којега нисмо могли свладати за живота, те ћемо наш посве кратки живот уљешшати лијепом гестом, јуначком смрћу«... Ту још треба напоменути, да љубљански »Глас југа, по програму и садржају, теоретски разјашњује нацијоналистичке идеје, и њихове циљеве, и поставља себи задаћом, стварати будућу југословенску државу припремањем јединствене књижевности, једног правописа, и нацијоналне идеологије.

Упоређење чланака Тодора Илића са горе наведеним цитатима показује јасно, како су у часописима »Српска омладина«, »Нови Србин«, и т. д, чланци потичући од разних аутора неоспорно нашли одзива у ми слима и осјећајима средњошколске омладине, и тровали ју. У тим саставцима Т. Илића не наилазимо само на исти слијед мисли већ и на карактеристичне

изразе и бомбастично изражавање, којима све врве ови написи.

Шригодом кућних преметачина код разних чланова »Југославије«, пронашле су полицијске власти — поред наведених нацијоналистичких часописа __ још и свакојаке књиге Бакуњина ин Кропоткина, затим порно графске разгледнице и пјесме које су на ругло свакоме моралу. При пре слушавању, изјавили су се поједини ђаци (као напримјер Мехмед Звоно) посве отворено за анархизам. Школска омладина опћила је недвојбено са таковим индивидуама као што је Боривоје Јевтић, сурадник »Српске Ријечи«, који је чешће путовао у Београд, откуда је импортирао школској младежи револуцијонарне идеје. У потајним конвентиклима школске омладине вођене су политичке дебате, па су млади уротници мало помало дошли угославија може прославити своје ускрснуће само те да ће — у случају рата између Србије сти задаћа да ослободи Хрвате

до увјерења, да држава J под вођством краљевине Србије, и Аустроугарске Монархије — првој припа 1. енкова тешког положаја а у ту сврху ла 65 мора провести окупација Босне ин Херцеговине, Далмације, и Истре. (Види исказе Ивана Крањ чевића и Милана Лацковића.) Ако узмемо у обзир да су те политичке идеје раширене међу школском омладином посредством српске пропаганде из Београда, те дасуу Тузланско ] Гимназији ђаци српско-ортодоксне конфесије означавали на географској карти границе будуће Велике

212

Па