Nova Evropa

У чему је дакле снага нове Русије; — Прије свега, у новој техници (у новој економици), и у новим људима. Ако Русија још заостаје иза крупних капиталистичких сила, она их ипак доста брзо сустиже; она је свакако далеко за собом оставила стару Русију, изграђујући особито модерну индустрију: металургију и ваздухопловство, а чини озбиљне напоре и у кемијској индустрији. Земља п народ немају, додуше, довољно индустријских продуката; али је војска богато опскрбљена. Ефикасност овога метода добро је позната из њемачког примјера; с том разликом да се у Русији, благодарећи државној својини, концентрација и план проводе jom строже и далекосежније. А нови људи — Ових је лана баш свјетска штампа забиљежила трагичну смрт Паулине Осипенко, једне од првакиња међу авијатичаркама свијета. Још прије десетак година то је била обична млада сељачка дјевојка! А једнога

дана (1931), спустио се случајно — услијед дефекта — код њезина села аероплан, из којега је изашла, поред мушкарца-авијатичара, и једна жена-авијатичарка, — то је било довољно да

разбуди амбицију и вољу у Паулине да и она постане јунакињом свијета. И таковима врви цијела Русија, и по тамницама и концентрацијоним логорима као и на слободи: тамо живи данас те нерација која има частољубље и вољу да покори свијет, и небо и земљу! Нема правде, нема слободе у Русији, — али се стварају чудеса технике и градитељства. Зато ће она за сваког противника у рату бити веома тврд орах, који се неће дати лако разбити.

У погледу на спољну ситуацију, у савременој Русији никла су била два посве различна плана: мирољубиви и ратоборни; ти су планови данас ослабили, али још нису дефинитивно одбачени. Совјети и Стаљин радили су посљедњих година све шта су могли да би изазвали рат између Њемачке и Западних Демократија, —_ не у интересу Свјетске Револуције, како су Стаљина често у Европи оптуживали, већ из чисто руских нацијонално-државних интереса. У интересу је Русије, да Њемачка ослаби у неком рату, у коме Русија или не би учествовала или би учествовала тек са стране, тојест користила се њиме а не од њега страдала. Зато Стаљин, док врло енергично гура друге у рат, сам за Русију тражи да »остане на опрезу и да не допусти ратним провокаторима да увуку у сукобе нашу државу« (10. марта о. г.). Ко су ти »ратни провокатори«, о којима ту говори Стаљинг Он их назива: »Некоји политичари и публицисти европски и сјеверноамерички«, који да су »разочарани« што Њемачка не иде послије

240

па